Ne može se Šabac pohvaliti svojim spomenicima, a poslednji je bio posvećen Lazi Lazareviću. Izrađen je u prirodnoj veličini, najpre postavljen na skveru kod gradskog parka, a posle premešten u glavnu, Jevremovu ulicu. Međutim, utemeljitelju Šapca kao modernog grada, Jevremu Obrenoviću, Šapčani se nisu dostojno odužili.
Brat kneza Miloša ovde je došao 1816. godine i od tada su u Šapcu uvedene mnoge novine i evropske vrednosti. Zahvaljujući Jevremu ovde su ustanovljene prva bolnica i apoteka, umesto papira ili koža na prozore su postavljana staklena okna, za spavanje korišćeni su dušeci umesto ćilima ili slamarica, i, naravno, ono najgospodskije: prvi i klavir i fijaker stigli su u Šabac. Takođe, umesto uskih, krivudavih sokaka, svojstvenih turskim kasabama, Šabac je dobio široke ulice koje se seku pod pravim uglom. Sve te novine bile su prve u Srbiji, a pomena radi knez Miloš je u prestoni Kragujevac tražio da mu se pošalju dušeci i kreveti zbog nekih uvaženih gostiju.
Takav Šabac bio je jedan od najuređenijih gradova u Srbiji sve do početka Prvog svetskog rata, u kome je mnogo stradao. Od ondašnjih 14.000 stanovnika, a Niš je poređenja radi jedini pored Beograda imao više stanovnika, posle rata ostalo je upola manje. Zbog tih stradanja Šabac je jedini u Srbiji dobio tri ordena: Francuski ratni krst, Orden Čehoslovačke Republike i Karađorđevu zvezdu. Grad je pretrpeo ogromna razaranja od koga će se oporaviti tek pred Drugi svetski rat.
Inače, pre tri godine raspisan je konkurs za idejno rešenje spomenika Jevremu Obrenoviću. Nagrade su podeljene, ali od izrade i postavljenja spomenika na trg koji tek treba da se uredi zasad nema ništa. Sledeća godina je veliki jubilej – dve stotine godina od dolaska Jevrema Obrenovića u Šabac, i teško je očekivati da će to biti na najbolji način obeleženo. Za takve jubileje potrebne su ozbiljne i temeljne pripreme, ali ono što opominje jeste da nedostaje trajno sećanje i spomen na Jevrema Obrenovića, pre svega kod građana Šapca.
Izbledela sećanja
Sećanja na Jevrema Obrenovića su izbledela. Tako se desilo da je Jevremov konak, arhitektonski vredno delo, prosto urušen, verovatno i zbog nekog straha od dinastije Karađorđević. Tek krajem pedesetih godina na tom mestu podignuta je zgrada Skupštine opštine Šabac. Ona jedino arhitektonski odudara od ostalih zgrada u sadašnjoj Jevremovoj ulici, a do 2000. godine Ulici maršala Tita. I jedna osnovna škola dobila je ime po Jevremu Obrenoviću, a prigradsko naselje Jevremovac ostalo kao trajni beleg na gospodara Jevrema. Premalo za dostojno sećanje na čoveka koji je doneo evropski duh u Šabac i Srbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
