Jezičke i druge barijere

Nakon mature u lokalnim srednjim školama, albanski učenici iz Preševske doline moraju dobro da se potrude ako žele da odu na studije. Po rečima Nehata Alijua, zaduženog za obrazovanje u SO Bujanovac, više od polovine od ukupno 700 albanskih učenika, koji su završili srednje škole u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa u 2006. godini, izrazilo je interesovanje da nastave studije. Problem je, međutim, u tome što njih uglavnom interesuju studije na albanskom jeziku, što znači da se potencijalni studenti moraju boriti za mesta na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji.
Da bi olakšali učenicima iz južne Srbije upis na univerzitete na albanskom jeziku, lokalne vlasti u Preševu, Bujanovcu i Medveđi oformile su komisiju za prikupljanje i obradu svih prijava koje potom prosleđuju odgovarajućim univerzitetima izvan Srbije. Islam Isufi, predsednik ove komisije, kaže da su univerziteti u Albaniji dodelili pedeset devet mesta studentima iz Preševske doline u akademskoj 2006/2007. godini. „Ove akademske godine, dvadeset dva studenta iz ove regije su se već upisali“, rekao je on.
Do prošle godine, albanski studenti iz Preševske doline su takođe dobijali fiksiran broj mesta na univerzitetima u Prištini i Tetovu, ali pošto je, prema Isufijevim rečima, konkurencija na ovim univerzitetima veoma jaka, ta kvota je ukinuta.
Trenutno oko 350 studenata iz Preševske doline je na studijama na Kosovu, Albaniji i Makedoniji. Po sticanju diploma većina albanskih studenata se vraća u Preševsku dolinu, mada ima i onih koji ostaju i pronalaze posao u tim univerzitetskim gradovima.
Druga opcija za maturante sa juga Srbije jeste upis na fakultete na srpskom jeziku u Bujanovcu i Vranju. Učiteljski fakultet Univerziteta u Prištini preseljen je u Bujanovac 1999. godine. Tamo se svake godine upisuje oko osamdeset studenata koji se finansiraju iz budžeta i devedeset studenata koji plaćaju svoje studije. Prošle godine ovaj fakultet je upisao desetak albanskih studenata. Po rečima direktora Radeta Stoiljkovića, jezičke teškoće predstavljaju ozbiljan problem za albanske studente.
Neki studenti albanske nacionalnosti sa juga Srbije odlaze u Vranje gde se nalazi ogranak Univerziteta u Nišu čime, takođe, nisu naročito zadovoljni. „Dosta vremena treba da se nauči srpski“, kaže Burim Salihu, tamošnji student prava. „Pošto ne govorimo srpski dobro, naše studije traju duže nego što smo planirali.“ Nderim Rustemi, još jedan albanski student prava u Vranju, kaže da je nekoliko članova nastavnog osoblja otvoreno iznosilo antialbanske stavove.
„Jedan profesor, koji nije shvatio da ima albanskih studenata na času, rekao je: Ne trebaju nam Albanci u našoj školi“, rekao je Rustemi ovom novinaru. „Uznemirio sam se kad sam to čuo.“
Sve zajedno, broj Albanaca koji studiraju na srpskim fakultetima znatno se smanjio od 2001. godine.
Kada su se odnosi između dve zajednice pogoršali nakon oružane pobune u Preševskoj dolini, mnogi Albanci se osećaju nervoznim u vezi sa mogućim pohađanjem fakulteta u srpskim gradovima. Lokalne vlasti u Bujanovcu i Preševu su 2001. godine pokrenule inicijativu za otvaranje fakulteta na albanskom jeziku u Preševskoj dolini.
Srpski ministar obrazovanja Slobodan Vuksanović i gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa postigli su sporazum o osnivanju učiteljskog fakulteta u Bujanovcu. Predavanja će biti na albanskom jeziku, a lokalne vlasti će imati poslednju reč u pogledu angažovanja nastavnog osoblja. Zvaničnici iz Ministarstva za obrazovanje i sport Srbije nisu mogli da navedu precizan broj studenata koji će moći da se upišu u oktobru ove godine. To će se utvrditi u okviru godišnjeg plana za mesta na svim srpskim univerzitetima, koji tek treba da se izradi.
Ako se vrata novog fakulteta otvore za prvu generaciju studenata ovog oktobra, time će se delom ublažiti problem s kojim se suočavaju studenti iz južne Srbije koji bi želeli da steknu visoko obrazovanje, ali nemaju gde da studiraju.