Prvi put u modernoj istoriji Grčke, učesnici antivladinih protesta postavili su nedavno šatore ispred zgrade parlamenta u Atini, što predstavlja nedvosmislen znak da je gnev koji javnost oseća zbog finansijskih nevolja s kojim se suočava te zemlja bez presedana. „Naprosto, reč je o borbi za opstanak. Svi mi koji radimo u državnom sektoru shvatamo da je Grčka bankrotirala, a vlada želi da nas otpusti“, izjavila je učesnica demonstracija Ana Sonara, majka dvoje dece.
Sonarin slučaj nije jedinstven, s obzirom na činjenicu da su generacije Grka odrasle u uverenju da je država vrhovni autoritet. Ipak, javni dug u vrednosti od 300 milijardi evra, označio je kraj mnogih iluzija. Štaviše, ekonomski problemi koji potresaju Grčku ubrzo bi, prema mišljenju stručnjaka, mogli ozbiljno da ugroze celu evrozonu. Mada je poboljšanje finansijske situacije u državi predstavljalo jedno od najznačajnijih predizbornih obećanja aktuelnog premijera Jorgosa Papandreu, taj političar trenutno se nalazi „između Scile i Haribde“, budući da Evropska komisija vrši pritisak na njegovu vladu da smanji državni deficit, dok pojedini sunarodnici počinju da sumnjaju u njegove liderske sposobnosti.
Socijalisti, predvođeni Papandreuom, najavljivali su „bespoštednu borbu protiv nezaposlenosti“, koja naročito pogađa mlade, kao i pokretanje programa u cilju zaštite radnika. Značajan deo njihove predizborne kampanje bila su i obećanja o preduzimanju mera za jačanje bankarskog sektora i podsticanje preduzetničkog duha, što je pojedine analitičare podsetilo na retoriku američkog predsednika Baraka Obame i njegovu „misiju“ buđenja nade kod sunarodnika.
Farmeri slove za najglasnije kritičare vlade, jer već tri sedmice blokiraju važne saobraćajnice i deo graničnih prelaza. Iako ministarka poljoprivrede Katarina Baceli poručuje da je „otvorena za dijalog“, Papandreovi saradnici nisu spremni da ispune zahteve štrajkača i izdvoje milijardu evra za dodatne subvencije i poreske olakšice. „Vlada pokušava da prevaziđe krizu i zbog toga ne možemo dati novac farmerima“, kazala je Bacelijava nakon što je propala prva runda pregovora sa štrajkačima.
Procenjuje se da blokade puteva koštaju Grčku 25 miliona evra dnevno, a veliki ceh snose i izvoznici. Štaviše, poljoprivrednici su najavili da će u četvrtak i petak blokirati sve granične prelaze i o svojoj nameri obavestili susedne granične policije. Iako se suočava s teškim problemima, grčki premijer ne odustaje od sprovođenja u delo radikalnih reformi, koje bi trebalo da modernizuju društvo u celini, kao i način na koji Grci razmišljaju i rade. Analitičari su saglasni u oceni da Papandreu ima težak zadatak. Pavlos Cimas, vodeći politički komentator u državi tvrdi da su Grci „šokirani“ jer su dugo bili ubeđeni da će „nastaviti da žive u blagostanju“.
Pomoć Nemačke
Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele izjavio je da će njegova država pružiti svesrdnu pomoć Grčkoj kako bi se ta država izborila s problemom javnog duga. U tom kontekstu, Vestervele je nedavno posetio Atinu gde je razgovarao s Papandreuom i grčkim finansijskim stručnjacima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
