Još da zaoru zimsku brazdu

Vreme je veći za sumiranja rezulata, a uočljive su razlike u prinosima između preduzeća, većih kompleksa, i zemljoradnika. Preduzeća, na primer, ostvarila su prosečan prinos šećerne repe od skoro 52 tone po hektaru, a zemljoradnici 46,3 t/ha. Velika je razlika i u prinosima kukuruza, koji je uzgajan čak na 41.028 hektara. Prema podacima Odseka za plan i statistiku grada Sombora, na ekonomijama preduzeća prosečan prinos merkatilnog kukuruza je 8,1 tona suvog zrna po hektaru, a na njivama zemljoradnika 5,7 t/ha. Razlike se najčešće objašnjavaju ulaganjima i kvalitetom obrade. Odnosno, ko je više uložio, primenio punu tehnologiju, više i ubire, a neophodna je i napomena da i mnogi zemljoradnici postižu izuzetne prinose. Nažalost, nije ni mali broj njiva sa veoma skromnim učinkom.

Poljoprivrednici su dosad pšenicom zasejali blizu 18.900 hektara, a poodmaklo vreme i ta brojka potvrđuju da plan setve od 20.380 hektara nije ostvaren. Kao najčešći razlog navode se visoke cene mineralnih đubriva, odnosno „makaze“ cena, nesklad između cene pšenice i visine ulaganja, koja su ove jeseni bila veća za oko 80 odsto nego prošle jeseni.

– Pšenica sejana u najoptimalnijem roku, u oktobru, nikla je, dobro se razvija, a većse oseća suša, pa bi kiše veoma dobrodošle za dalji razvoj useva – kaže za Danas Vladimir Sabadoš, direktor somborskog „Agroinstituta“, područne poljoprivredne službe, dodajući da je evidentno da je ove jeseni manja upotreba mineralnih đubriva.

Ratarima preostaje još jedan značajan posao – izoravanje zimske brazde. Dubokim oranjem još treba obuhvatiti dvadesetak hiljada hektara, a taj posao u dobroj meri će zavisiti od vremenskih prilika.