Centralna banka Kine ponovo je smanjila kurs juana, svoje nacionalne valute, dan nakon rekordne devalvacije od 1,9 odsto. Takav potez rezultirao je novim šokom na azijskim tržištima, ali banka nastoji da ublaži strahove, te je saopštila da nije reč o početku održivog smanjenja vrednosti valute. Juan je juče pao za još jedan odsto, što je najveće smanjenje kursa za dva dana u odnosu na dolar za proteklih više od dvadeset godina. Novim kursom bi trebalo da se unapredi izvoz.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Statistički podaci objavljeni proteklog vikenda ukazuju da je izvoz Kine opao za osam odsto u julu, zbog čega su pojačani strahovi da je druga najveća ekonomija na svetu na putu ka stagnaciji. Jučerašnje analize daju nove razloge za zabrinutost, piše Bi-Bi-Si, budući da pokazuju da je industrijska proizvodnja u julu porasla za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Taj porast je manji od očekivanog i manji je od porasta od 6,8 odsto koliko je zabeležen u junu. Fiksne kapitalne investicije, što je mera države za trošenje na infrastrukturu, povećana je za 11,2 odsto u prvoj polovini godine, što je takođe manje od očekivanog i čak najmanje od decembra 2000.
Mera Centralne banke Kine izazvala je strahove od globalnog „valutnog rata“. Sjedinjene Države su kritikovale Peking, a američka tržišta su zabeležila značajan pad u noći između utorka i srede.
Centralna banka Kine je juče smanjila kurs nacionalne valute za 1,6 odsto i fiksirala ga na nivo od 6,3306 juana za dolar. U Kini je do utorka kurs obračunavala samo Narodna banka Kine. Međutim, obračun se sada zasniva na kretanjima na globalnom tržištu i na tome kako je valuta završila trgovanje prethodnog dana. Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da inicijativa Kine da se kurs više zasniva na kretanju tržišta „izgleda kao poželjan korak“.
„Veća fleksibilnost deviznog kursa važna je za Kinu jer ona teži da tržišnim snagama pruži odlučujuću ulogu u ekonomiji i brzo se integriše u globalna finansijska tržišta. Verujemo da Kina može i treba da teži uspostavljanju sistema plivajućeg kursa za dve do tri godine“, navodi se u saopštenju MMF-a.
Zašto je kurs promenjen?
Analitičari ističu da pitanje koje se sada postavlja nije za koliko je Kina devalvirala juan, već zašto je to uradila. Kina je pod pritiskom međunarodne zajednice da dopusti da vrednost njene valute određuju tržišne snage, a ne Vlada, što je godinama slučaj. SAD su zbog toga najviše kritikovale Peking, tvrdeći da veštački održava nizak kurs juana da bi se unapredio izvoz Kine. Dakle, u teoriji, tvrde analitičari, Kina kaže da zapravo radi ono što žele SAD i međunarodna zajednica. Kako je saopštila kineska centralna banka, Kina će sada dozvoliti fleksibilniji kurs juana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
