Ni u Hrvatskoj nije dosadno. Pre svih, mediji su, u očekivanju sigurne pobede domoljuba, već počeli da se i (pre)oštro prestrojavaju nadesno, kad je kao iz vedra neba pukla anketa raspoloženja javnog mnjenja koju je za Dnevnik Nove TV napravila agencija Ipsos plus, a po kojoj je Kukuriku koalicija premijera Zorana Milanovića za dlaku prešla u vođstvo pred Domoljubnom koalicijom bivšeg ministra policije Tomislava Karamarka i tako prvi put od aprila prošle godine preokrenula trend u svoju korist.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Podrška anketiranih građana Hrvatske levoj koaliciji na čelu sa SDP-om porasla je sa 26 odsto u maju na 30,5 odsto u junu ove godine, dok je podrška desnom bloku na čelu sa HDZ-om pala sa 30,1 odsto u maju na 29,6 odsto u junu. Kukuriku koalicija je profitirala na račun malih levih stranaka Živi zid i ORaH. Koje, sudeći prema anketama, ubrzano gube podršku, a leva biračka strana se mobiliše oko najveće leve opcije.
Anketirani građani Hrvatske većinski s pesimizmom gledaju na učinak sadašnje vlade i ispravnost puta Hrvatske, ali njihov pesimizam se smanjuje, a optimizam lako raste.
Rezultatima ankete naročitu pažnju posvetio je zagrebački Jutarnji list, novina koja je pre nekoliko meseci promenila vlasnika i koncepciju komercijalizujući se, ali je sa najdesnije medijske desnice i dalje opisuju sloganom „Ko voli Tita, Jutarnji čita“. Iako je šef opozicije Tomislav Karamarko poručio da su „izbori za njega najverodostojnija anketa“, a neki ugledni politički analitičari su podsetili da je, prema anketama, danas Ivo Josipović a ne Kolinda Grabar Kitarović trebalo da bude predsednik Hrvatske, desni hrvatski blok je načuljio uši u očekivanju da krajnji rezultat „naručene ankete“ bude brzo raspisivanje parlamentarnih izbora. U Hrvatskoj bi redovni parlamentarni izbori trebalo da se održe najdalje do sredine februara sledeće godine.
Anketa je obavljena na (samo?) 975 ispitanika i, zanemareno je a važno, podsetili su neki desni analitičari, mogućnost statističke greške u ovoj anketi je visokih 3,6 odsto, Hrvatska se tretira kao jedna izborna jedinica, što ona na pravim izborima nije…
Ako je do promene raspoloženja birača zaista došlo, zašto je došlo? Da li su lakom naginjanju na levu stranu desničarskim preterivanjem doprineli višemesečni protesti veterana, skandalozno koketiranje s fašističkim simbolima u obračunu između Fudbalskog kluba Hajduk i Hrvatskog nogometnog saveza ili je birače osokolio rast BDP, zabeležen dva uzastopna kvartala, a posle šest godina padanja, nasuprot HDZ-u koji još nije ponudio svoje viđenje izlaska iz ekonomskih teškoća.
Danas i sutra, najavio je Karamarko, vođstvu HDZ-a će biti predstavljen (pre)dugo očekivani ekonomski program koji za tu stranku pravi Ifo institut iz Minhena i njegov čuveni šef Hans Verner Zin. Jutarnji list je doneo intervju takođe nemačkog ekonomiste Hajnera Flešbeka, koji tvrdi da „ono što profesor Zin neće shvatiti u celom životu jeste da ekonomiji treba stimulans“ i „strukturne reforme samo uz devalvaciju valute, to ponekad pomaže“.
Novopokrenuti, od HDZ desniji, desni list „7Dnevno“ donosi izjavu bivšeg funkcionera SDP-a Zdravka Tomca, koji Milanovića i Vesnu Pusić optužuje da su inspiratori incidenata koji Hrvatsku prikazuju kao fašističku i ustašku tvorevinu iz kojih profitiraju: „Nakon 2000. godine politika SDP-a se mijenja i od tada to više nije hrvatska već projugoslovenska politika“.
Mogućnost greške
Anketa je obavljena na (samo?) 975 ispitanika i, zanemareno je a važno, podsetili su neki desni analitičari, mogućnost statističke greške u ovoj anketi je visokih 3,6 odsto. Uz to, Hrvatska se tretira kao jedna izborna jedinica, što ona na pravim izborima nije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
