Kada je prošle godine izabran za šefa Evropske komisije, Žan-Klod Junker je upozorio da će to biti „komisija poslednje šanse“. „Ili ćemo oporaviti državljane Evrope, znatno smanjiti nivo nezaposlenosti i pružiti mladima evropsku perspektivu ili ćemo propasti“, rekao je tada Junker Evropskom parlamentu. Ali izgleda da nije bliži ostvarenju ovog cilja, piše EUobzerver.
Govoreći prošle nedelje u Parlamentu, Junker je rekao da njegova dostignuća ne treba ocenjivati nakon sto dana, već nakon pet godina. Njegov kredibilitet je poljuljan već tokom prvih nekoliko dana nakon stupanja na čelo Evropske komisije zbog skandala „Luksliks“, kojim su pokrenuta pitanja o njegovoj umešanosti u davanje dozvola za sisteme utaje poreza korporacijama kao što su Amazon i Ikea dok je bio ministar i premijer Luksemburga.
Junker je u decembru „preživeo“ glasanje o poverenju, koje je održano na zahtev evroskeptičnih partija. Tada je obećao da će insistirati na pooštravanju zakona o oporezivanju. Međutim, članovi Evropskog parlamenta nisu dozvolili da to obećanje tek tako prođe, te su osnovali specijalni komitet za nadzor svih poreskih aranžmana u državama članicama.
U međuvremenu, njegova velika inicijativa – formiranje fonda od 315 milijardi evra u investicijama – naišla je na skepsu. „Junkerova komisija ima neke korisne ambicije, investicije stavlja u centar agende, čak i ako plan nije sjajan“, kaže Solt Darvas iz Bregela, ekspertske grupe sa sedištem u Briselu. Pošto je samo osam milijardi dolara preraspodeljeno iz budžeta EU, a pet milijardi je preraspodeljeno iz Evropske investicione banke, Darvas je rekao da je „prilično skeptičan“ da će se ovim planom privući investicije od 315 milijardi evra.
Junkerova Komisija planira za ovu godinu 23 nove inicijative, dok će 80 biti povučeno, u poređenju s bivšom Komisijom sa Žozeom Manuelom Barozom na čelu, koja je 2010. imala 316 novih inicijativa i 22 povučene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
