Ka dobroj praksi EU

Tim povodom, gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević je za „Braničevo“ ocenio:

– Iskustva Slovenije biće nam, zaista dragocena. Ovde se stalno sumnja da su nam potrebni dugi rokovi da pripremimo papire, plansku dokumentaciju, projekte za gradnju i ostalo, za šta ja stalno potenciram da je neophodno, a uverili smo se i kod njih da ti procesi isto tako dugo traju, čak možda i duže nego kod nas kako bi se na pravi način ušlo u inplementaciju kod određenih fondova pa ćemo se, od sada, i mi efikasnije pripremati. Deset godina je, primera radi, bilo potrebno Jasenicama da pripreme plansku dokumentaciju za rekonstrukciju i izgradnju njihove železare.

Bila je to, zapravo dobra obuka za nas kako bi trebalo da funkcionišemo kako bi smo respektovali sve standarde i ostvarili sve ono što je potrebno, onaj milje koji je neophodan da bismo ušli u Evropsku uniju.

Slovenci su, inače, bili veoma predusretlji i prijatni uz stalno prisustvo otvorene želje da nam do tančina objasne kako to funkcioniše i kako bi trebalo mi da radimo. Otvoreno su nam ukazivali i na sopstvene greške kako bih mi izbegli kao i način kako da povučemo više novca – razne finese ili, da tako kažem „cake“, kako bi mogli najjednostavnije, najbrže i najefikasnije da ostvarimo ono što EU traži ali i nudi nama kao budućem partneru odnosno zemlji koja će u budućnosti biti sastavni deo te Unije.

Proučili smo sve što je Slovenija radila poslednjih desetak godina pre prikljucenja Evropskoj Uniji i nakon toga. Bili smo upoznati sa fondovima koji su koristili i procesima implementacije tako da projekte možemo sagledati i pokušati da vidimo jesmo li na dobrom putu.

Boravili smo u poseti Jasenicama gde smo gledali obnovu tog industrijskog grada. Znamo da je tu bila zelezara pa je njima trebala čitava decenija da dovoljno kvalitetno pripreme plansku dokumentaciju i sve papire da bi danas samo mesto već ličilo na jedan sasvim moderan grad, evropski grad. Radi se i na oživljavanju Jasenica izgradnjom stanova za mlade ljude i stručnjake kao i na ekološkoj zaštiti stanovništva.

Bili smo u selu Nako gde smo posetili jednu od najboljih poljoprivrednih škola u Sloveniji koja je organizovana na najsavremenijem principu. Direktor škole je želeo da se, radi razmena iskustva, povežu sa nekom srodnom školom kod nas, pa sam već preduzeo mere da se to i realizuje sa Požarevačkom poljoprivrednom školom „Sonja Marinković“. Mislim da su te dve škole već uspostavile dobre kontakte kakve, na primer, ima naša muzička škola sa odgovarajućom ustanovom u Ptuju. Razmena dobrih ideja u školovanju dece biće obostrano veoma korisna pogotovu kada se radi o školama koje su uže specijalizovane.

Imali smo priliku da posetimo i grad Kranj i njihovu razvojnu agenciju „Gorenjska“ gde smo se upoznali sa najznačajnim regionalnim projektima. Gledali smo uređenje parkirališta, gradsku kuću, biblioteku, kao i centar za mlade.

Zanimljivo je bila i poseta Bohinju. Bili smo gosti Centra za stara lica što je pravi primer za savremen način brige o starima koja i nama ovde nedostaje. Interesantno je kao iskustvo da njihova toplana radi na obnovljive izvore energije. Videli smo jednu mlekaru, koja je porodični biznis, gde se proizvodi brendirani sir, jedan od najukusnijih specijaliteta u Sloveniji, cija cena iznosi čak 16 eura za 1kg.

Posle toga otišli smo u Soricu, jedno selo gde smo imali prezentaciju ruralnog razvoja regionalne agencije „Sora“. Upoznati smo sa njihovim lider-programom za poljoprivredu, što i nas očekuje kad budemo ušli u EU a upućeni smo kako da se pripremamo i za takve privredne okolnosti.

Boravili smo i u Ptuju gde su nas posebno oduševile terme slične onima kakve mi imamo u Petrovcu pa će i ta iskustva biti dragocena. Značajna su i iskustva iz Murske Subote gde smo posetili regionalnu razvojnu agenciju „Mura“. Razmatrali smo projekte koji se temelje na prirodnim resursima. Posetili smo Turističko gazdinstvo u parku prirode „Goričko“. U Dobrovniku smo na delu posmatrali primenu Agro-biznis projekata za kakvima vape naše lokalne samouprave i, naravno, poljoprivrednici.

Posetili smo i Celje gde smo obišli Centar za upravljanje lokalnim otpadom, postrojenje sa sanitarnom deponijom koja je izgrađena delom iz velike donacije EU. Deponije, koje koristi više opština što predstoji i nama, imaju posebne uređaje, odnosno fabriku za kompostiranje. Kompost se izvlaći iz otpada zapravo smeća, a deo se šalje u toplanu koja se nalazi u samom Celju koje se delom greje iz nje a proizvodi se i struja, što je bio primer kako možemo da iskoristimo obnovljive potencijale koje i mi imamo ovde, upoznao nas je sa detaljima posete gradonačelnik Milosavljević.