Sibirska zima u našoj zemlji uslovila je da svi timovi kojima je trenutna baza Antalija produže boravak u ovom turskom letovalištu. Umesto 18. februara Novopazarci iz Turske kreću danas. Iz tog razloga otkazana je, još početkom godine, za sutra ugovorena prijateljska utakmica na Gradskom stadionu između Novog Pazara i sarajevskog Željezničara. Vrlo je verovatno da će do nje ipak doći, i to u nekom skorijem terminu. Možda je tako i najpravičnije, evo i zašto.
Jedna od deset utakmica o kojoj Novopazarci najradije pričaju je prvo od dva (drugi meč odigran 23. februara 2009. godine) prijateljska odmeravanja snaga sa sarajevskim Željezničarom. U skladu sa aktuelnim fudbalsko-filmskim trenutkom moglo bi se reći da je to bilo vreme kada se govorilo, „Željo, Bog te video“. Nažalost nije bilo moguće doći do sagovornika koji bi se sa sigurnošću prisetio tačnog datuma odigravanja utakmice. Neki čak pominju različite godine. Na poleđini požutelih crno belih fotografija negde piše 1969. godina, tu i tamo 1971. godina, negde 1972.
Važni detalji ipak dokazuju da je utakmica odigrana u avgustu 1969. godine. Bilo kako bilo, najmanje je važno kada je utakmica odigrana. Mada, lepo bi bilo da neko od fudbalskih zanesenjaka kompjuterske memorije posle čitanja ovog teksta otkrio i taj podatak. Na zajedničkoj fotografiji fudbalera dva tima nalazi se i najslavnije ime Grbavice Ivica Osim, kasnije poslednji selektor reprezentacije bivše Jugoslavije. Legendarni „Švabo“ poslednji put nosio je dres „Želje“ u avgustu 1970. godine (igrao tri prvenstvena meča) i onda postao fudbaler francuskog Strazbura. Slična situacija je i sa jednim od najboljih napadača tog vremena Fikretom Mujkićem. On je u zimu 1972. godine iz Željezničara prešao u zagrebački Dinamo. Sarajlije su te polusezone 1969. godine igrale utakmicu nad utakmicama sa Crvenom zvezdom u Beogradu. Zanimljivo da je Željezničar tada deklasirao Crvenu zvezdu 4:1.
Bilo je to doba kada je tim Željezničara jedini imao tu sposobnost da se „ušunja“ među veliku četvorku jugoslovenskog fudbala (Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo). U šampionatu 1968. godine osvojio je peto mesto, 1969. i 1970. četvrto, 1971. drugo i 1972. godine plavi iz Sarajeva dolaze do prve i jedine titule prvaka Jugoslavije. Većina fudbalera, koji su tada igrali u Novom Pazaru, bili su učesnici skoro svih pet pomenutih prvenstava. Generaciju koja se rađa jednom u ko zna koliko godina sa klupe je predvodio trenerski čarobnjak Milan Ribar, čovek koji će 1974. godine zajedno sa Miljanom Miljanićem, Sulejmanom Rebcem, Tomislavom Ivićem i Milovanom Ćirićem predvoditi reprezentaciju Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.
To je i vreme kada je fudbal u Novom Pazaru, kao i danas, sport broj jedan. Od sezone 1964 / 65. fudbaleri Novog Pazara igraju u Jedinstvenoj srpskoj ligi- grupa Jug. Prevedeno na današnje fudbalske relacije, bez imalo straha od preuveličavanja, to bi trenutno odgovaralo drugom rangu takmičenja (Prvoj ligi). Ulazak u Srpsku ligu posle dve pobede u baraž mečevima nad FAP-om iz Priboja (2:1 i 2:0) danima se proslavljao u gradu. U Priboj na revanš utakmicu, po sećanju očevidaca, otišli su skoro svi koji su imali automobile i kamione. Na utakmicama Srpske lige stadion je bio mali da bi primio sve one koji su imali želju da gledaju tadašnji tim Novog Pazara. Pred pazarskom publikom tih godina padali su svi najbolji timovi Srpske lige: Radnički (Pirot), Timok, Jedinstvo (Paraćin), Šumadija (Aranđelovac), FAP, Dinamo (Vranje), Topličanin? U sezoni 1968/69 osvojeno je osmo mesto, godinu dana kasnije 10. Za još bolji krajnji plasman nedostajali su dobri rezultati sa gostovanja. Već u sezoni 1970/71 Novom Pazaru će pripasti poslednje 16. mesto što je značilo i silazak u Moravsko-šumadijsku zonu. To je još jedan, možda i ključni podatak da je do utakmice Novi Pazar- Željezničar došlo 1969. godine, eventualno 1970, jer su je fudbaleri Novog Pazara sigurno igrali kao srpskoligaši.
Tog dan čitav grad je bio na stadionu. Nikada pre toga u Novi Pazar nije dolazio klub takvog renomea. Živi učesnici tog meča danas su mahom 70-godišnjaci. Jedan od najboljih fudbalera Novog Pazara tog doba, leva polutka i kapiten Mehmed Kijevčanin seća se tog meča. „Pamtim da su se fudbaleri Željezničara pripremali za početak prvenstva u Mataruškoj banji. Znali smo da ne možemo da ih pobedimo, ali smo bili spremni da skupo prodamo kožu. Kolena nisu klecala pred tim veličinama, ali smo gajili ogromno poštovanje prema Osimu, Bukalu, Spreču i ostalima. Znam da smo do šesnaesterca nekako dolazili, dalje nije moglo. Na mene je motrio, kasniji reprezentativac Jugoslavije i učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974. godine Enver Hadžiabdić. Znam da se nisam naigrao pored njega. Bila mi je čast što sam uopšte imao priliku da delimo megdan. Publika je bila oduševljena, svaki i njihov i naš, više njihov nego naš, potez nagrađivan je snažnim aplauzom“, priseća se Kijevčanin.
– Po završetku utakmice zagrljeni sa fudbalerima Željezničara napustili smo teren, a Hadžiabdić mi kaže da smo jako dobra ekipa, ali taktički tanka. Pobedili su zasluženo 3:0. Ne sećam se strelaca, govorilo se da su sve golove dali Bukal i Sprečo, ali nisam siguran da je tako bilo. Znam samo da je to jedna od najlepših utakmica čiji sam akter bio. Tada je jugoslovenska liga bila u deset najjačih u Evropi. Sanjali smo da neke od fudbalera Željezničara samo dotaknemo, a posrećilo nam se da im budemo suparnici na terenu, govori Kijevčanin, dajući na znanje da je ponosan što je bio akter tog meča. Jedan od direktnih učesnika te utakmice je i Jusuf Kurtančaušević kaže da je san svakog fudbalera nižih liga tog doba bio da igra protiv najboljih. „Morao si tada mnogo da vrediš ne bi li ušao u prvi tim Novog Pazara. Više se poštovao fudbaler nego predsednik opštine. Sad znam da je pored ostalog vredelo baviti se fudbalom i zbog te utakmice sa „Željom“. Dok sam živ pamtiću duele sa za to vreme jednim od najboljih napadača u Jugoslaviji Fikretom Mujkićem“, reči su Kurtančauševića.
Živimo u vremenu kada se malo ili uopšte ne poklanja pažnja bivšim asovima. Ovo kratko podsećanje na jednu utakmicu i jedno davno vreme ima za cilj da potakne čelne ljude FK Novi Pazar da prilikom susreta dva tima, pokažu mali gest pažnje prema jednoj sjajnoj, a nezasluženo zaboravljenoj generaciji novopazarskih fudbalera. Oni nisu rezultatski najuspešnija pazarska fudbalska družina, ali da su ispisali jednu od najvažnijih stranica istorije kluba, jesu. Igrao se dobar fudbal u Novom Pazaru i pre njih, ali nikada na tom ligaškom nivou. Tek sa njihovom pojavom počelo je da se ide na fudbalske utakmice kako bi se u njima uživalo. Englezi u fudbalu do prošlosti drže koliko i do sadašnjosti, između ostalog, zato im je liga gledanija i popularnija nego u svim ostalim zemljama Evrope zajedno. Daleko smo od Engleza u poimanju fudbala, ali nema razloga da ne preuzmemo od njih ono što valja i zašta ne treba mnogo truda da bi se priredilo. Ako nije izvodljivo, ili se ne uklapa u sadržaj, da 8000 duša pozdravi žive i oda počast mrtvim članovima te generacije na nekoj od utakmica Superlige, pred sledeći meč Novog Pazara i „Želje“- jeste.
Ekipa kojom se grad ponosio
Za FK Novi Pazar te 1969. su igrali: sleva stoje- trener Stojan Kačar, Mehmed Kijevčanin- kapiten, Amir Beširović, Aćif Klimenta, Mesud Zimonjić, Smajo Delimeđac, Meto Iković, Jusuf Kurtančaušević, donji red sleva – Abdulah Abdulahi, Zvonko Mitić, Brane Miletić i Ismet Hadžifejzović.
Timovi
NOVI PAZAR – Amir Beširović, Jusuf Kurtančaušević, Džemšo Zuković, Smajo Delimeđac, Cufo Iković, Enver Čarovac, Abdulah Abdulahi, Zvonko Mitić, Meto Iković, Mehmed Kijevčanin i Brane Miletić. Trener- Stojan Kačar
ŽELJEZNIČAR – Vasilije Radović, Velija Bećirspahić, Enver Hadžiabdić, Blagoje Bratić, Hajrudin Saračević, Mladenović, Branimir Jelušić, Ivica Osim, Edin Sprečo, Josip Bukal i Fikret Mujkić. Trener- Milan Ribar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
