Kad problem postane nerešiv

– Po broju samoubistava Srbija je na 13. mestu u svetu, ističe za naš list Zlatko Nikolić, kriminolog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Naši susedi Mađari imaju najvišu stopu samoubistava u svetu, a za njima slede Letonci, Estonci i Rusi. Najmanje samoubistva je zabeleženo u Grčkoj, Španiji i Portugalu. Od zemalja bivše Jugoslavije najvišu stopu samoubistava ima Slovenija, a najmanju Makedonija.

Kada je reč o stanju u Srbiji, Nikolić ističe da nije došlo do drastičnih promena statističkih pokazatelja o broju samoubistava u odnosu na pre desetak godina.

– Srbija ima srednju stopu samoubistava što predstavlja 10 do 20 samoubistava na 100. 000 stanovnika. Ipak, u kriznim i tranzicionim godinama 1992, 1993. i 1997. zbog sveukupne situacije zabeležen je porast samoubistava – ističe Nikolić.

Naš sagovornik navodi da je u Subotici zabeleženo najviše samoubistava, kao i u desetak opština oko Subotice, dok je na jugu Srbije znatno manji broj.

Žene se češće odlučuju za samoubistvo od muškaraca, čak u 70 odsto slučajeva, mada su oni odlučniji u izvršenju, pokazuju istraživanja.

– Prema statističkim podacima, samoubistvo je zastupljenije kod nacionalnih manjina, odnosno Mađara i Bugara, dok je mali broj tih slučajeva evidentirano kod Albanaca i Vlaha – istakao je Nikolić.

Dejan Stojičić, volonter Centra za prevenciju samoubistava Srce, kaže za naš list da dnevno njihovi volonteri prime tri do četiri poziva. On ističe da su od početka ove godine primili čak 900 poziva i oko 300 mejlova osoba koje razmišljaju ili su već pokušale samoubistvo.

– Često nam se javljaju i osobe koje su zabrinute za svoje prijatelje ili članove porodice. Naš cilj je da im pružamo psihološku podršku i uputimo ih na organizacije kao što su tele-apel centri i zdravstvene ustanove – ističe Stojičić.

Naš sagovornik napominje da su razlozi za pokušaj ili samoubistvo niz problema koji se prožimaju – mentalni poremećaji, usamljenost, porodični problemi i partnerski odnosi.

Mlađe osobe najčešće se odlučuju za ovaj korak zbog sukoba u školi, porodici ili sa vršnjacima. Usamljenost, dugogodišnje prekidanje komunikacije sa bliskim osobama i isključivanje iz porodičnog i društvenog života uzroci su samoubistava kod starijih osoba.

Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar Kliničkog centra Srbije, za Danas kaže da se samoubistva najčešće događaju kao rezultat depresije, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali i kod teških oboljenja kao što su rak ili invaliditet. Kako ističe, i gubitak posla, imovine ili bliskih osoba može da bude „inicijalna“ kapisla da se neko odluči na taj potez.

– Tokom lečenja alkoholizma, u fazi apstinencije, pacijent stvara uvid u posledice te bolesti, što može da izazove osećaj krivice, a ponekad razmišljanje, pa i samo izvršenje samoubistva – ističe Dimitrijević.

Naš sagovornik napominje da je najbitnije uvideti depresivno raspoloženje i smanjenje voljno nagonskih dinamizama, kao što su smanjeno interesovanje, apetit ili spavanje.

– Kada se uoči to stanje, porodica može mnogo da učini i bez stručne pomoći, posebno kod emocionalnih problema mladih, svađa i slabijeg uspeha u školi. Najbitnije je razgovarati, ne osuđivati neuspehe i pružiti potpuno razumevanje i podršku – napominje Dimitrijević. On ističe i da je najbitnije pripremiti sebe i članove porodice na dobre i loše životne situacije.

Kao primer Dimitrijević navodi slučaj dvadesetjednogodišnje devojke koja je zbog emotivnih problema pokušala samoubistvo. Emotivni krah devojke je izazvalo, kako ističe naš sagovornik, to što je videla svog dugogodišnjeg dečka sa drugom devojkom. On ističe da njene emotivne probleme niko iz okruženja nije shvatio ozbiljno.

– Niko nije shvatio da je to za nju bio strahovito jak udarac. Bitno je staviti se u poziciju tog pojedinca, a ne tešiti ga u stilu „nije to za tebe ništa“ – napominje Dimitrijević.

Finska strategija za prevenciju

Finska strategija za prevenciju samoubistava implementirana je u celoj državi, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Sprovode se široke edukacije, unapređena je dostupnost i korišćenje servisa za mentalno zdravlje i redukovan je pristup sredstvima za samoubistvo. Radi se na edukaciji zdravstvenih radnika, praćenju pokušanih samoubistava i osoba pod povećanim rizikom.

Fatalni Brankov most

Od ukupnog broja ljudi koji godišnje sebi oduzmu život, čak 40 to učini na beogradskim mostovima. Samoubice u prestonici najčešće biraju Brankov most.