Često se događalo da zbog velike konkurencije u jednom timu izraziti napadač postane vanserijski odbrambeni fudbaler. Bilo je i obrnutih primera, ali znatno manje.
Sedamnaestogodišnji fudbaler omladinskog tima Novog Pazara Elvis Holić pripada tom retkom krugu igrača koji predstavljaju izuzetke od nepisanih pravila. Blistao je ovaj momak krajem prvenstva regionalne lige, nivo igre zadržao u dva baraž susreta sa Mačvom, a još je i unapredio u Omladinskoj ligi Srbije. Ovakva ocena odnosi se na prethodnih deset meseci. Trenutno je, pomalo neočekivano, lider ekipe. Oni koji sebe smatraju odličnim poznavaocima fudbala rekli bi da neko ko igra na poziciji levog beka može da bude dobar fudbaler, ali vođa tima na terenu nikako. Međutim, ne radi se o šali. Sa njegove leve strane započinjali su najopasniji napadi mladog novopazarskog tima. Bio je to način na koji je tim najjednostavnije dolazio do prilike za gol. Od sedam golova koje je Novi Pazar dao u prethodnih jedanaest kola sam je postigao dva, a u tri slučaja je asistirao. Takve igre za posledicu su imale promenu pozicije u timu, kao i broja na dresu. Trojka je postala desetka, a dobro je poznato koji fudbaleri nose ovaj broj.
*Stiče se utisak i pored odličnih igara da ti nedostaju drugari koji su 1991. godište, s kojima si prošao sve prepreke na putu do Omladinske lige Srbije?
-Pričali su mi stariji da je Novi Pazar imao i bolje fudbalere nego što je to generacija 1991. i 1992. godište. Međutim, nijedna nije uspela da ostvari uspeh poput našeg. Razlog se verovatno krije u neverovatnoj slozi. Nije bilo ni trunke zavisti, niti podela na mlađe i starije. Pripadao sam manjoj grupi igrača koji su bili godinu dana mlađi od glavnih nosilaca igre. I pored toga imao sam slobodu da na terenu uradim ono što najviše volim, a da niko ne povisi ton ako kojim slučajem pogrešim. Iznosio sam loptu od svog do protivničkog šesnaesterca, greške sveo na minimalnu brojku. Nadavao sam se i golova pri kraju tog prvenstva. Šteta što taj sastav nije mogao zbog starosne granice da igra Omladinsku ligu. Bili bismo najprijatnije iznenađenje.
*Sad si jedan od najstarijih u omladinskoj ekipi, i ne samo to, od tebe umnogome zavisi igra tima?
-Nisam očekivao da će trener Izet Ljajić i njegov pomoćnik Enes Reč tako brzo sastaviti tim koji će biti ravnopravan protivnik svim našim rivalima. Osim Bogućanina, Muratovića, Mekića, Bektaševića, Alića i mene ostali su novajlije. Nisam verovao da ovaj sastav može mnogo. Šteta je što nemamo još neki bod više, jer smo to zaslužili. Osim Vojvodine niko ne može da se pohvali da nas je nadigrao. Lepo mi ide, a voleo bih kad bih mogao na svakom meču da postignem gol. Ne spavam noć pred svaku utakmicu. Razmišljam o rezultatu, o svojoj igri. Verovatno mi se takva posvećenost fudbalu vratila na najbolji mogući način.
*Iza tebe su utakmice sa mladim timovima Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, OFK Beograda. Sve te utakmice su izgubljene. Posmatrano sa strane stekao se utisak da je igra u svim tim mečevima bila ispred rezultata?
– Mislim da skoro i ne postoji razlika između lige koju smo igrali do maja meseca i ove. U meču sa Partizanom do 60. minuta bili smo potpuno ravnopravno. Imali smo nerešen rezultat 0 : 0, bili u prilici da prvi dođemo u vođstvo. Isti slučaj ponovio se u Novom Pazaru u susretu sa Crvenom zvezdom. Nismo iskoristili svoje prilike, protivnik je iskoristio naš umor i postigao dva gola. Rekao sam da nas je Vojvodina u Novom Sadu nadigrala, ali niko tako dobro nije odigrao kao OFK Beograd u Novom Pazaru. Na kraju je bilo 2 : 1 za protivnika, a mogli su da nam napune mrežu. To je najbolja ekipa sa kojom smo do sada igrali. U narednim kolima igramo sa timovima koji su približnog kvaliteta, tako da verujem da ćemo početi redovnije da sakupljamo bodove.
*Najbolji strelac ekipe preziva se Holić?
-Teško dajemo golove. Dogodilo se da se iz dva jedanaesterca upišem u strelce. Drago mi je da smo sa tih utakmica doneli šest bodova. Na utakmici sa BSK Borčom sam pre pogotka sa bele tačke pogodio u glavu Mulića za naše vođstvo, opet Jagodinu smo porazili mojim golom iz penala. Između te dve utakmica igrao sam najviše kao levi bek, ali i na pozicijama zadnjeg i prednjeg veznog. Najvažnije je da osećam da sam u prethodnih 11 kola napredovao u svojoj igri. Biće još dobrih igara i golova.
*Ne predstavlja ti nikakav problem to što često ideš sa pozicije na poziciju?
-Ne, ali da budem iskren voleo bih da igra ekipe najviše zavisi od mene. Nije toliko bitno da li ću nositi broj 10 ili neki drugi. Dobro znam šta znači desetka na leđima. Nego, to ne znači da sam umislio da na ovom svetu ne postoji bolji fudbaler od mene.
*Većina fudbalera omladinskog tima Novog Pazara tokom prošlog prvenstva debitovala je u najboljoj ekipi. Ti još nisi upisao nastup u Prvoj ligi?
– I kod prethodnog trenera Štrpca, kao i kod sadašnjeg Škora nalazio sam se među 18 fudbalera na koje su računali za prvenstvene mečeve. Sedeo sam na klupi za rezervne igrače tokom utakmica sa Sremom, Inđijom i nedavno sa Teleoptikom. Nisam zaigrao, ali ta činjenica je dovoljna da verujem da se i taj dan bliži. Ako se zna sa koliko sjajnih fudbalera se Novi Pazar pojačao za ovo prvenstvo uspeh je doći i do klupe. Tim koji predvodi Škoro skoro da nema slabog pojedinca. Hoću da zaigram u njemu, ne zato što se neko povredio ili ima kartone, već zato što to zaslužujem.
*Treniraš sa prvim timom, a igraš za omladinski. Šta misliš o toj kombinaciji?
-Mislim da je to moja velika prednost. Između dva prvenstvena kola prvi tim igra prijateljsku utakmicu. Uvek sam u sastavu. Na početku sam imao jako veliku tremu. Kako vreme prolazi ona je sve manja. Na svakoj utakmici, da li za prvi ili omladinski tim, bitno mi je kako odigram prvu loptu. Zadovoljan sam kako se snalazim u dvema potpuno različitim ulogama, jednog od najstarijih u omladinskoj ekipi i najmlađeg u prvom timu. Ne žurim nigde. Rekli su mi da nema koristi od preskakanja fudbalskih razreda. Držim se tog saveta.
*Ipak?
-Ne krijem da mi je drago što Novi Pazar vodi Jovica Škoro. Dobro mi je poznato da se ne libi da ukaže šansu mladom igraču. Njegove i kritike Izeta Ljajića doživljavam kao najdragocenije savete.. Najiskrenije, najmanje bih želeo da na početku fudbalske karijere ostavim fudbal, ili završim u nekom nižerazrednom klubu. Gledam svoje dojučerašnje ispisnike Doličanina, Kačara, Džankovića, Kadrićaů, odlični igrači. Šta to vredi kad u pravom trenutku i pravom klubu ne dobiješ pravu šansu.
*Pre ulaska u prvi tim valjalo bi sa omladinskom ekipom zauzeti mesto daleko od zone ispadanja?
-Ubeđen sam da ostajemo u ovoj ligi. Pre početka prvenstva mnogi su nas videli kao glavne kandidate za napuštanje ovog ranga. Posle odigranih utakmica, poznato mi je da je veliki broj trenera protiv čijih ekipa smo igrali promenio mišljenje. Bilo bi lepo da sutra savladamo Železničar u Beogradu.
*Ko su najveći navijači Elvisa Holića?
-Pre svega prelepo je igrati pred hiljadu navijača na našem stadionu. Takvu posetu nema većina superligaša. Dajemo ponekad i više od svojih mogućnosti, samo da se ne bismo osramotili pred tolikom publikom. Moj najverniji navijač je otac, istovremeno i najveći kritičar. Njegova je zasluga što više ne prigovaram sudijama. Priznajem to sam često činio. Ruku na srce za tim nema ni potrebe. Osim utakmice sa Slogom u Kraljevu, na kojoj je bilo domaćinsko suđenje, sve ostalo je proteklo u duhu fer-pleja. Nadam se da su moji navijači i direktor Ekonomske škole, kao i razredna. Znaju da volim fudbal i izlaze mi uvek u susret. Šta da kažem o drugarima iz razreda? Iznenadili su me dolaskom na utakmicu sa OFK Beogradom. Biće da sam zbog toga nešto lošije odigrao tu utakmicu
*U poslednjoj prvenstvenoj utakmici pobeđen je Banat u Novom Pazaru 1 : 0. Ponovo si učestvovao u akciji koja je prethodila jedinom golu. Međutim, u prvom poluvremenu dogodilo se da prvi put promašiš jedanaesterac?
– Znam da su i najveći asovi mašili sa jedanaest metara, ali ne volim kad se to meni desi. Golman me je pročitao. Samo neće me ovaj promašaj uplašiti. Ako dobijem priliku opet ću šutirati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
