„Kafana ne poznaje nacionalnost“: Mesta susreta na kojima ne postoji podela po etnicitetima

Niko od njih, međutim, ne obraća pažnju na to ko sedi za susednim stolom i koje je nacionalnosti onaj koji mu preporučuje jelo koje je specijalitet kuće.

Prema podacima sa sajta Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dobijenih prilikom poslednjeg popisa o nacionalnoj pripadnosti stanovništva, 2022. godine, u Bujanovcu živi 41.068 stanovnika. Od toga je Srba – 10.467 (25,5 odsto), Albanaca – 25.465 (62 odsto), i Roma – 3.532 (8,6 odsto). U Preševu je, sa druge strane, pre tri godine, popisano ukupno 33.449 stanovnika, od čega Srba – 1.607 (4,8 odsto), Albanaca – 31.340 (93,7 odsto), a Roma – 219 (0,7 odsto).

Uzimajući u obzir pomenute podatke i procentualnu zastupljenost tri navedena etniciteta, građani su „osuđeni“ na suživot i na saradnju u svim aspektima društvenog života. Posledično tome – i kafane predstavljaju mesta susreta na kojima ne postoji podela po etnicitetima.

Novinar Danasa je svedok scena koje su normalne za ovu vrstu ugostiteljskih objekata na jugu, u ovakvim, multietničkim, sredinama: za jednim stolom sede Srbi, za drugim, susednim, Albanci. Svako gleda svoja posla. Ali je bilo i situacija da su se – reklo bi se, na prvi pogled, stalni gosti – zabrinuli da li je automobil novinara parkiran propisno i, za svaki slučaj, izašli da to provere. Drugi su mu preporučili da obavezno proba džigericu.

„Druže se svi – i Srbi, i Albanci, i Romi“

Srđan Stojanović je vlasnik kafane u Bujanovcu koja postoji već četvrt veka. On za Danas kaže da njegov objekat funkcioniše „normalno“ i da kod njega „dolaze svi“.

„Kafana ne prepoznaje nacionalnost. Druže se i Srbi, i Albanci, i Romi. Za kafanskim stolom sede svi zajedno. Bitno je da ste dobar čovek, nije važno koje ste nacionalnosti. Samo da se ljudi druže“, dodaje Stojanović.

Šest godina je vlasnik ovog ugostiteljskog objekta.

„Držim ovaj objekat šest godina. Kafana postoji od 2.000. godine. Ovde sam prvo bio konobar, jedno sedam-osam godina. Pa sam posle preuzeo posao. Otkako sam ja ovde, nikad do incidenta nije došlo“, naglašava Stojanović.

Prema njegovim rečima, ljudi su upućeni jedni na druge jer je Bujanovac multietnička sredina, pa se i ne može očekivati da Srbi odlaze u jednu, Albanci u drugu, a Romi u treću kafanu.

„Kafana kao kafana – neki dolaze poslovno, neki od muke, a neki da pojedu, popiju i da se druže. Druženje između Srba, Albanaca i Roma je normalno. Moji gosti, Albanci i Romi, redovni su kod mene, stalni su gosti, vrlo kvalitetni i dobri ljudi. Srbi, takođe“, ističe Srđan Stojanović.

„Ljudi ne obraćaju pažnju ko je za susednim stolom“

Iz jedne kafane u Preševu kažu da ona postoji od 1986. godine. Najpre ju je otvorio stric sagovornika Danasa, a 1993. je i on počeo da u njoj radi.

„Ovo je mesto u kojem 97 odsto stanovništva čine Albanci. Ne možete da očekujete da se opredelite ka srpskom življu, nego radite i sarađujete sa ljudima koji ovde žive. Zastupljeni su svi, a odnosi su korektni. U kafanu se ide da se pije i jede. Primetili ste i sami da ljudi ne obraćaju previše pažnju ko je za susednim stolom. Kad se pojave nova lica, kao vi sad, onda stupaju u kontakt svi. To je standardna priča, hoće da vide ko je to došao“, kaže naš sagovornik.

Tu su oni – dodaje – i ako treba pomoći.

„Ponude se oni i ako treba da se pomogne na bilo koji način. Ovde su normalni uslovi za život, pa su to i normalne stvari – pomoći nekome ukoliko je potrebno. Bilo je ranije nekih incidenata, ali su oni bili sporadični, ne toliko česti. Kao i u svakoj drugoj kafani“, dodaje on.
Naglašava da je ovaj ugostiteljski objekat kafana, a ne restoran.

„Imali ste prilike da probate hranu, a mogli ste da vidite i šta se služi za susednim stolovima. Ovo je normalna kafana sa pristojnim cenama, kako bi običan narod mogao da dođe i da pojede. Ima i kvalitetnijeg mesa koje je skuplje, normalno“, kaže naš sagovornik.
Bujanovac je druga priča – apostrofira.

„Tamo su građani srpske i albanske nacionalnost, otprilike, pola-pola, malo su drugačiji tamo odnosi. Mada, mislim da idu Albanci u srpske kafane, a Srbi malo ređe u albanske“, zaključuje sagovornik Danasa.

„Svi se druže na istim mestima“

Nela Simonović je vlasnica kafane u Davidovcu, selu nadomak Vranja, koja postoji 42 godine.

„Kafanu smo otvorili u aprilu 1984. godine. Gosti su nam i Srbi, i Albanci, i Romi. Ne postoje ‘albanske’ i ‘srpske’ kafane, odnosno one koje posećuju pripadnici samo jedne ili samo druge nacionalnosti. Svi se druže na istim mestima. Štaviše, primetila sam da Albanci dolaze u skoro sve kafane čiji su vlasnici Srbi, a što se tiče Srba – mali je procenat onih koji odlaze u kafane koje drže Albanci. Građani albanske nacionalnosti su tako navikli i dolaze u naše kafane“, ističe Simonović.

Tako je, dodaje, i u Bujanovcu.

„Moj suprug često putuje, pošto mu je takav posao. Putuje po celoj teritoriji Pčinjskog okruga, od Leskovca do Preševa. Pričao mi je da je svraćao u kafane u Bujanovcu ili Preševu, i rekao da i tamo ima ‘mešovitih’ ugostiteljskih objekata u koje odlaze i Srbi, i Romi, i Albanci“, priča naša sagovornica.

U njenoj kafani nikada nije bilo niti jednog incidenta.

„Za 42 godine u mom objektu nikada nije bilo problema, ni sa jedne strane. Za druge kafane ne mogu da vam potvrdim, ali je naša kafana možda i najstarija u regiji“, kaže Simonović.

„Gosti dolaze, jedu i idu“

I vlasnik ćevabdžinice u Bujanovcu ističe da su, u multietničkim sredinama, građani upućeni jedni na druge. Ovaj ugostiteljski objekat nije kafana, ali ljudi mogu da sednu i pojedu ćevape i salatu.

U ćevabdžinicu, koja postoji već 55 godina, „dolaze svi – i Albanci i Srbi“.

„Nema ovde, u našem lokalu, mnogo vremena za druženje. Gosti dolaze, jedu i idu. Ne sede dugo u našem lokalu kao u kafani, gde imate vremena za druženje. Ali dolaze svi. I nije se, dosad, desio incident“, kaže vlasnik ovog ugostiteljskog objekta.

Tekst je nastao u okviru saradnje lista Danas i organizacije Građanske inicijative sa ciljem da se približe teme iz života albanske zajednice na jugu Srbije.

Još vesti iz ovog grada

U okolini Vranja izlila se Južna Morava, evakuisano devet osoba

Mladi s juga u Vranju sutra organizuju skup podrške Dijani Hrki i Milomiru Jaćimoviću

InfoVranjske: Ugašena još jedna fabrika u Vranju, bez posla ostalo oko 80 radnika

U Vranju, Pirotu i Nišu komemorativni skupovi povodom godišnjice pada nadstrešnice