Kako do statusa mirovanja: Fakulteti počeli anketiranje studenata o „zamrzavanju“ godine

Nedavna izmena Statuta Univerziteta u Beogradu otvorila je mogućnost da studenti koji nisu pohađali nastavu zbog blokada rada fakulteta uzmu mirovanje, pozivajući se na odredbu koja predviđa da se „studentu koji je upisan u tekuću školsku godinu na njegov zahtev odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju nemogućnost ostvarivanja prava i obaveza definisanim studijskim programom usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, izbeći ili otkloniti, kao i drugim opravdanim slučajevima“.

Podsetimo, do sada se status mirovanja odobravao zbog teže bolesti, upućivanja na studentsku stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci, odsluženja i dosluženja vojnog roka, nege vlastitog deteta do godinu dana života i posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života i održavanja trudnoće.

Takođe, studentu se može odobriti mirovanje i u slučaju nemogućnosti plaćanja školarine u trajanju od jedne školske godine, a to pravo imaju i studentkinje u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja.

– Mi smo kao univerzitet izmenom Statuta stvorili pretpostavku da studenti traže status mirovanja, ali su oni ti koji oklevaju sa molbama jer ne znaju šta će. Sada ispada da niko ne bi da miruje, a s druge strane oni najuporniji ne bi da prekinu sa blokadama. Nadamo se da će većina studenata priključiti onlajn nastavi i iskoristiti mogućnost da makar formalno završe semestar i da regularno upišu narednu godinu – kaže za Danas sagovornik sa Univerziteta u Beogradu.

Ono što je izvesno je da će svaki fakultet za svoje studente odlučivati o odobravanju statusa mirovanja, koji se, podsetimo, odnosni na tekuću 2024/25. akademsku godinu.

Dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević potvrđuje za Danas da odluke o odobravanju statusa mirovanja donose uprave fakulteta.

– Što se tiče Fakulteta političkih nauka mi ćemo maksimalno izaći u susret studentima i bićemo vrlo fleksibilni. Do sada je stiglo sedamdesetak upita o odobravanju statusa mirovanja. To nisu još uvek formalni zahtevi već studenti pitaju da li je moguće uzeti mirovanje, pod kojim uslovima, kada će biti moguće…U narednom periodu ćemo detaljnije o tome razgovarati sa studentima i uputiti ih u proceduru – kaže dekanka Kovačević.

Prodekan za nastavu na FPN-u Marko Simendić pojašnjava da mirovanje podrazumeva zadržavanje statusa studenta i ponovni upis u istu godinu studija.

– Samofinansirajući studenti ostaju samofinansirajući, a budžetski ostaju budžetski. Parametri za obračun sredstava koje država isplaćuje fakultetima su često godinama nepromenjeni, te fakulteti ne treba da očekuju dodatni novac za budžetske studente koji su bili u statusu mirovanja. Samofinansirajući studenti koji su u celosti izmirili školarinu ne treba ponovo da je plate. Ako su platili delimično školarinu, potrebno je da plate samo ono što duguju – precizira profesor Simendić.

On dodaje da student koji je odslušao nastavu iz zimskog semestra može da uzme mirovanje za jedan semestar, i u tom slučaju se uključuje u nastavu u letnjem semestru 2026. godine.

– Ipak, ovo može značajno poremetiti dinamiku studiranja, posebno na nižim godinama i na studijskim programima gde postoji uslovljenost praćenja predmeta, polaganja ispita ili upisa godine – ukazuje Simendić.

Jedno od otvorenih pitanja na koje Univerzitet u Beogradu nema odgovore je da li će budžetski studenti koji „zamrznu“ ovu školsku godinu moći od 1. novembra, kada počinje naredna školska godina, da ostanu u studentskim domovima. U Studentskom centru „Beograd“ rečeno nam je da tu informaciju još nemaju.

Nepoznanica je i šta će biti sa stipendijama i kreditima, a odluku o svemu tome treba da donese Ministarstvo prosvete, koje još nije raspisalo konkurse za školsku 2025/26. godinu.

O olakšicama koje su najavljivane u smislu smanjenja broja bodova za upis naredne godine o trošku budžeta takođe nema zvaničnih informacija, a za sada se samo nezvanično pominje da se neće smanjivati broj ESP bodova već će se omogućiti upis na budžet do popune budžetskih kvota.

To praktično znači da, ako na nekom studijskom programu ima 500 mesta za budžet, a uslov od najmanje 48 ESPB ostvari 300 studenata, preostalih 200 mesta će se popuniti onima koji imaju manji broj bodova, prema redosledu na rang-listi.