Najavljujući skoru izgradnju ritejl parka, gradonačelnik Nikola Lukač (SNS) naglasio je kako je potencijalnim investitorima poručeno da budući tržni centar na otvorenom mora da ima i bioskop, jer ga, podsetio je gradonačelnik – Kikinda godinama nema.
Iskoristio je Lukač za predizbornu kampanju prodaju gradskog placa na obodu grada za budući tržni centar i nizu obećanja prirodao novi bioskop, a nama dao povod da podsetimo od kada i zašto Kikinda nema stalne bioskopske projekcije.
Bioskopa u našem gradu nema već 17 godina, otkako je u maju 2005. zatvorena „Zvezda“, a dve godine kasnije nestala je i jedna od najstarijih bioskopskih sala u ovom delu Evrope, pošto je pretvorena u supermarket.
Ove fakte i Lukač zna, ali kako da ih pominje kada je bioskop ugašen i razrušen u doba vlasti Srpske radikalne stranke, čiji je on bio jedan od portparola i odbornika.
Naime, Šešeljevi sledbenici, predvođeni Branislavom Blažićem, došli su na vlast 2004. godine i uz pomoć nekoliko odbornika Socijalističke partije Srbije i lokalne liste koju je vodio Dmitar Šegrt, vladali do jeseni 2008. godine.
A baš u to vreme zapalo je u dugove Društveno preduzeće „Panonija film“, u čijem vlasništvu je bio bioskop „Zvezda“.
Te obaveze su opterećivale tekuće poslovanje preduzeća, ali su bile premostive, s obzirom da je bilo publike, a i bile su daleko manje od vrednosti imovine „Panonija filma“.
Preduzeće je ukupno dugovalo oko 20.000 evra, a najveći deo, preko 15 hiljada, bio je dug Javnom preduzeću „Toplana“.
Foto: Arhiva Kikindskih
Apeli i molbe tadašnje direktorke Slavice Tatomir upućene Skupštini opštine nisu naišli na razumevanje i bilo je jasno da radikalska vlast ne želi da prolongira plaćenje duga za grejanje, niti želi da preuzme brigu o bioskopu.
Tadašnji član Opštinskog veća zadužen za kulturu, Sreten Kiurski, tada radikal, a danas naprednjak, lakonski je objasnio da lokalna samouprava nema mogućnosti da pomogne društvenom preduzeću.
To, naravno, nije bila istina, a vlast ne samo da nije pomogla opstanak jedinog kikindskog bioskopa, nego je ubrzala njegovo gašenje, pošto je „Toplana“, a po nalogu lokalne vlasti (čitaj: predsednika opštine Branislava Blažića i načelnika Opštinske uprave Pavla Markova), pokrenula stečaj „Panonija filma“, a potom i sudsku prodaju imovine.
Koliko se bila jasna namera radikala da likvidiraju bioskopsko preduzeće videlo se iz činjenice da su šakom i kapom delili novac iz opštinske kase raznim organizacijama, firmama i pojedincima, kao i da su pravili javno-privatna partnerstva, tako da je pomoć ili preuzimanje društvenog preduzeća bila sasvim legalna mogućnost.
Naprimer, Blažić i ekipa su u to vreme kada je ugašen bioskop zbog duga od 15 hiljada evra, pozajmili iz opštinske kase 20.000 evra Samostalnoj zanatskoj radnji „Centar za kreativno domaćinstvo“ iz Beograda, vlasnice kreativnog imena – Sandrina Vagner.
Iza ovog alijasa krila se Stojanka Bogunović, majka poznate manekenke Katarine Rebrače.
Ona je trebala da zaposli najmanje pedeset Kikinđanki i preko svojih prekookenskih veza prodaje njihove ručne radove – etnošalove, etnokape, etnorukavice i druge proizvode – kako je objašnjeno u ugovoru Opštine i Centra.
Isplata radnji Sandrine Vagner, tj. Stojanka Bogunović bila je u evrovarijanti, unapred, a u ugovoru je naznačeno da Centar ima vratiti uloženih 20.000 evra u roku od 18 meseci.
Novac, međutim, nikad nije vraćen, a pored kikindske još desetak opština u Srbiji ostalo je bez uloženog novca, što se sve otkrilo nakon što su Sandrine Vagner i Katarina Rebrača 2010. godine uhapšene i optužene za mnogobrojne prevare i finansijske malverzacije.
Sve u svemu, za pozajmice privatnim firmama je bilo novca, takođe se tih godina nije štedelo na dovođenju muzičkih zvezda, niti na masovkama sa pesmom i igrom, sve radi glasova i popularnosti, a za „Panonija film“ nije bilo pomoći, a biće da je jedna stvar presudila poslednjem kikindskom bioskopu – nepokretna imovina u društvenom vlasništvu.
Reprezentativni objekat u centru grada je građen početkom 20. veka kao bioskop, po projektu čuvenog arhitekte iz Arada, Milana Tabakovića, koji je bio i prvi vlasnik.
Nakon Drugog svetskog rata je nacionalizovan i postao je deo imovine državnog/društvenog preduzeća za kino-projekcije. Pošto je „Toplana“ početkom 2005. godine oterala u stečaj DP „Panonija film“, ubrzo je usledila sudska prodaja imovine.
Kupac je bio novopečeni biznismen iz Bačke Topole, blizak srpskim radikalima, a „Tabakovićev bioskop“ je platio tek nešto više od 90.000 evra.
Početkom 2007. godine su građevinci ušli u jednospratno zdanje i srušili balkon i kancelarije na spratu i preuredili bioskop u veliki prodajni prostor. Prvi zakupci su bili kineski trgovci, a kroz nekoliko godina je otvoren supermarket.
Bioskop „Zvezda“ je preživeo devedesete, kada su mnoga preduzeća iz te branše po Srbiji propala i njihove sale zatvorene, a i u godini pre likvidacije imao je ukupno preko 30.000 prodatih ulaznica.
Da je bilo pameti, a posebno da nije bilo pohlepe, Kikinđani bi i danas išli u bioskop koji je izgrađen pre više od veka i dičili bi se činjenicom da imaju u funkciji jednu od najstarijih bioskopskih sala u srednjoj Evropi.
Ali, bioskop je 2005. godine voljom radikala, današnjih naprednjaka, pretvoren u trgovinski objekat, a sada bi trebali da navijamo da naprednjaci, nekadašnji radikali, dogovore kod „potencijalnih investitora“ jedan mali bioskop u okviru velikog trgovinskog objekta i da im to upišemo u velike zasluge.
Napredno, nema šta.
Vek bioskopa u Kikindi
Prva filmska projekcija u Kikindi je održana 1907. godine, kada je gostovao Lifkin putujući bioskop iz Subotice, a prvi stalni gradski bioskop otvoren je 1911. u tadašnjem Hotelu „Ejler“ pod imenom „Uranija“.
Preimenovan je posle Drugog svetskog rata u „Radnički“, koji je radio sve do početka devedesetih, a nekoliko godina nakon zatvaranja, bioskopska sala je pretvorena u tenisku.
Drugi kikindski bioskop otvoren je 1912. godine pod imenom „Olimpija“ u zgradi sagrađenoj za te potrebe, a po projektu arhitekte Milana Tabakovića, koji je bio i prvi vlasnik.
Foto: Arhiva Kikindskih
Menjao je potom vlasnike, ali ne i ime, da bi 1946. postao državna svojina i dobio ime „Zvezda“.
Poslednja projekcija bila je 2. maja 2005. godine, a potom je bioskop ugašen jer je Društveno preduzeće „Panonija film“ gurnuto u stečaj zbog duga Javnom preduzeću „Toplana“.
Zgrada je ubrzo prodata na sudu i novi vlasnik je bioskopsku salu pretvorio u prodajni prostor.
Od tada povremeno u Narodnom pozorištu, Kulturnom centru i leti u bašti Narodne biblioteke organizuju se projekcije aktuelnih i starih filmova.
Početkom 2013. godine nekoliko Kikinđana, koje je predvodio muzičar Jovan Bajkin, pokrenulo je inicijativu za obnavljanje bioskopa i u kratkom roku prikupili su skoro sedam hiljada potpisa podrške, a tadašnja lokalna vlast obećala je da će nedovršenu zgradu lokalne televizije osposobiti za bioskopske projekcije i obezbedila početna sredstva iz budžeta.
Međutim, ta vlast koju je vodila Demokratska stranka je ubrzo pala, a nova naprednjačka nije nastavila projekat.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da nije razmišljao da podnese ostavku zbog toga što je garaža za automobile "Pionirski park" blokirana i imaće gubitak, pošto saobraćaj onemogućava šatorsko naselje pritsalica Srpske napredne stranke, "Ćaćilend".
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Kikindske
