Kako je nastala reč „Ćevap“?

Reč „ćevap“ do nas je stigla dugim putem, kroz više jezika i kultura. Sve je počelo od stare semitske reči kabab, koja je značila „spaliti“, „pržiti“ ili „peći“. Taj koren se koristio i u aramejskom jeziku, gde je postojao glagol kbb sa istim značenjem, a zatim i u akadskom jeziku u drevnoj Mesopotamiji, gde je glagol kabābu takođe značio „peći“ ili „paliti“, piše Instagram stranica „Poreklo reči“.

Kasnije je reč preuzeta u arapski jezik kao „kabāb“, zatim u persijski i turski kao „kebap“. Kroz turski jezik, u vreme Osmanskog carstva, ova reč je stigla i na Balkan. U našim krajevima je doživela promene i vremenom postala ćevap.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

Prvi pisani tragovi o jelu koje liči na ćevap potiču iz 9. veka iz Samarkanda, gde se pravilo od jagnjećeg mesa i prodavalo kao ulična hrana. Kasnije se širilo ka zapadu, kroz arapski svet i Tursku, pa sve do Balkana.

Vojnici su često spremali kebab jer se lako pripremao na vatri, bez mnogo alata. Kada su Turci došli na Balkan, doneli su i ovu hranu, ali i samu reč, koja se vremenom odomaćila i dobila lokalni oblik – ćevap.

Danas je ćevap neizostavan deo balkanske kuhinje i omiljena hrana na proslavama, vašarima i u roštiljanju. Iako ima dugu i složenu istoriju, ćevap je danas postao autentično jelo našeg podneblja.