Kako je nastao izraz „Alal vera“?

Izraz „Alal vera“ duboko je ukorenjen u govoru ljudi na Balkanu, a koristi se kao pohvala ili izraz divljenja – najčešće u značenju „svaka čast“.

Iako se danas uglavnom izgovara u neformalnim situacijama i bez previše razmišljanja o njegovom značenju, poreklo ovog izraza vodi nas ka slojevitom jezičkom i kulturnom nasleđu regiona.

Lingvisti objašnjavaju da se izraz sastoji iz dve reči: „alal“ i „vera“. Reč „alal“ potiče iz arapskog jezika i koristi se u više jezika islamskog kulturnog kruga, uključujući turski i persijski. U osnovi, „alal“ znači da je nešto dozvoljeno, čisto, pošteno stečeno – odnosno „halal“, kako se danas najčešće piše u standardizovanom obliku.

Drugi deo izraza, „vera“, zapravo nije imenica „vera“ u hrišćanskom smislu, već turska reč „var“ – što znači „ima“, „postoji“. Kada su se ova dva pojma spojila u svakodnevnom govoru tokom osmanskog perioda, formiran je izraz koji bi se doslovno mogao prevesti kao „nek je halal, imaš ga“ ili „imaš pravo na to što si uzeo/uradio“.

Govornička forma „Alal vera!“ stoga predstavlja pohvalu nečijem uspehu, trudu ili postupku, s prizvukom da je zasluženo i legitimno. Iako su se značenja delimično izgubila kroz vekove, srž izraza ostala je ista – priznanje nečije vrednosti ili uspeha.

Danas se koristi širom Srbije i regiona, u svakodnevnom govoru, na sportskim terenima, u kafanama i u političkom diskursu, često bez svesti o njegovom orijentalnom poreklu.

„Alal vera“ tako ostaje primer kako se jezički izrazi menjaju, prilagođavaju i opstaju – čak i kada značenje njihovih delova više nije sasvim jasno govornicima.