Kako je nastao izraz „Oko za oko, zub za zub“?

Jedna od najpoznatijih izreka u ljudskoj istoriji – „Oko za oko, zub za zub“ – do danas je zadržala snagu i značenje, ali ne nužno u svom izvornom obliku.

Danas je uglavnom razumemo kao poruku o osveti, no njeno poreklo i prvobitna svrha bili su daleko suptilniji.

Ova izreka vuče korene iz Hamurabijevog zakonika, jednog od najstarijih sačuvanih pisanih zakonodavstava, koji datira iz 18. veka pre nove ere. Ovaj zakonik, uređen u obliku klinastih zapisa na kamenu, sadržao je principe koji su regulisali sve aspekte društvenog života u starom Vavilonu.

U njemu stoji formulacija:

„Prelom za prelom, oko za oko, zub za zub; ista povreda kakvu je neko naneo drugom, neka se nanese i njemu.“

Cilj nije bio podsticanje osvete, već uvođenje pravde s merom – da kazna bude proporcionalna učinjenom prestupu. Time se pokušavala sprečiti prekomerna ili samoinicijativna odmazda.

Načelo „oko za oko“ kasnije je preuzeto i u Mojsijevom zakonu, koji je činio temelj tadašnjeg judaističkog pravnog sistema. Iako je postojala namera da zakon jednako tretira sve građane, u stvarnosti su društveni slojevi igrali ključnu ulogu.

Kazne su varirale u zavisnosti od toga da li je povređeni bio pripadnik višeg ili nižeg sloja, pa je tako „ravnopravnost“ u zakonu često ostajala samo na papiru.

U srpskom jeziku, ali i šire, fraza je preživela milenijume. Danas se koristi najčešće u značenju „vratiti istom merom“, odnosno u osvetoljubivom kontekstu.

Često se koristi u obliku „vratiti milo za drago“, implicirajući da je u redu učiniti drugome isto što je on učinio nama – bilo dobro ili loše. Međutim, takvo razumevanje odstupa od prvobitnog značenja ove izreke.

Značajan zaokret u tumačenju dolazi sa Novi zavetom, gde Isus Hrist nudi sasvim drugačiji pogled:

„Čuli ste da je bilo rečeno: ‘Oko za oko i zub za zub.’ A ja vam kažem: Ne opirite se onome ko je zao. Naprotiv, ako te neko ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi.“

Na ovaj način, Isus ukazuje na to da je izreka vremenom pogrešno interpretirana, te da njegovi sledbenici ne treba da budu prepoznati po osvetoljubivosti, već po ljubavi i praštanju.