Foto: Shutterstock/ToskanaINCSa stručne strane gledano, program Radio-televizije Srbije ne zavređuje nikakvu pažnju, sem kritike i podsećanja šta ova kuća zapravo jeste, ali to nikako da postane – javni servis Srbije.
Medijska kuća koju delom finansiraju građani trebalo bi da bude bastion novinarstva gde će se prvo čuti najbitnije informacije i analizirati aktuelni događaji.
Međutim, i kad im se ispred kuće događaju protesti, umesto o tome da izveštavaju, kod njih se pušta Selo gori a baba se češlja. Ili neka slična emisija zabavnog karaktera, dok se kroz prozor Takovske vidi kako im je na ekranu uključen N1, ne bi li uposleni videli šta se dešava.
Svaka informativna emisija počinje Aleksandrom Vučićem i vešću šta je tog dana radio, sa kim se video… Kao da smo Švedska pa nikakvih problema nemamo, niti bitnijih tema.
A onda taj isti Vučić dođe pa gostuje kod njih držeći polučasovne monologe i vređajući RTS kako mu u kom trenutku odgovara, dok preplašeni novinar ne sme ni da trepne a kamoli kaže nešto u odbranu sopstvenog i dostojanstva kuće u kojoj radi.
Ta kuća je ovih dana trebalo da dobije novog „domaćina“ jer je starom istekao i drugi mandat, i verovano mu se sve već smučilo pa se u petak pozdravio sa saradnicima, radujući se sednici Upravnog odbora na kojoj je prekjuče trebalo da se izabere novi direktor.
Ali ne lezi vraže, članovima UO, za koje se i ne zna kakvim kvalifikacijama su zaslužili mesto u odboru, odjednom je palo na pamet da ne biraju novog direktora, već da imenuju vršioca dužnosti.
I koga će drugog, nego Bujoševića. Verovatno se i njemu smučilo, ali ćuti kao i proteklih 10 godina, iako „nije srspki ćutati“.
Upravni odbor izdaje nemušta saopštenja, članovi daju oprečne izjave medijima o tome zašto nisu birali novog direktora iako su prijave pregledane, odobrene, a sa kandidatima je obavljen razgovor. Niko od članova UO nije se potrudio da objasni zašto je sednica koja je bila zakazana za 14 časova počela sa gotovo dva sata zakašnjenja.
Da li se čeka nečiji mig ili se kupuje vreme dok se kockice ne slože, videćemo uskoro. Kao i da li će decenijskog direktora RTS-a na toj funkciji zameniti Manja Grčić, kako se uveliko spekuliše u javnosti i stručnim krugovima. Kao i o njenoj diplomi koja možda ne odgovara uslovima konkursa. A Grčić, poput Bujoševića, ćuti, umesto da izađe u javnost i potvrdi ili demantuje istraživanja novinara koji su se time bavili.
A predstava Upravnog odbora je svakako dno koje RTS uporno i uporno probija.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
