Kako je „Velika kuga“ promenila svet

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U Evropi – od sredine 14 veka epidemija smrtonosne kuge, kao i serija „malih (nepovezanih) ledenih doba“ 1230-1850 naterala je ljude da ubrzano uče na greškama da bi preživeli. U nedostatku odgovaraućih medicinskih znanja bilo je i tačnih i efikasnih zapažanja, na primer, zabrana okupljanja kraj kreveta bolesnih i pokojnih, zabrana okupljana na shranama, zabrana korišćenja odeće zaraženih… Najefikasnija mera je bila bežanje iz gusto naseljenih gradova; opisao Bokačo u „Dekameronu“ (u uvodu) gde govori o bekstvu elite bogatih Firentinaca iz vila u svoje kuće na selu. Kuga je doprinela i stvaranju novih sistema vrednosti i nove pobožnosti. Do tada su se ljudi plašili smrti zbog mogućnosti odlaska u pakao; a sada su se ljudi plašili – same smrti – zbog vidljivih užasa umiranja usled kuge a ti prizori nisu nimalo zaostajali za paklenim mukama. Pojavljuje se „Memento mori“( „seti se da si smrtan“) koja je postala temelj pobožnosti i čitavog stila života i razmišljanja – to je sve vodilo da u 16 veku Montenj kaže „filozofirati znači naučiti da se umre“! Ikonografska tema pobeda smrti spektakularno je predstaljena 1350. „Kampo Santo“ u Pizi; takođe u ikonografiju ulazi i mrtvački ples kao slika smrti čitavog društva predvođen papom i carem, igra čitav ljudski rod, od kralja do plemića, buržuja i seljaka… Donose se propisi o zabranama okupljanja u kafanama, zabrana kockanja, igranja…“prilagodi se stvarnosti ili umri“….slabo smo šta naučili iz naše istorije.