Kako je „Velika kuga“ promenila svet

Folkert Rajnhard, profesor u Frajburgu u Švajcarskoj, u svojoj knjizi Moć zaraze: Kako je „Velika kuga“ promenila svet 1347 -1353. (C. H. Beck Verlag, Minhen 2021) rekonstruiše tok epidemije od njenih početaka u Aziji do privremenog iščeznuća u Evropi, osvetljujući različite odnose na egzemplaran način u pojedinim gradovima i objašnjava kako su oni koji su preživeli uspeli da smrt politički, privredno i religiozno nadvladaju.

Ova knjiga renomiranog istoričara Rajnharda napeta je panorama koja čitaoca, u čas pandemije korone (kovid-19), podseća na zahvalnost za onovremeni medicinski napredak koji je zapanjujuće sličan sa današnjim.

Kad je 1348. kuga bila pred vratima Milana, ondašnji vladar Lukino Viskonti je grad kompletno izolovao.

Oboleli su bili naprosto bili zazidani.

Tako je Milano ostao jedini pošteđeni grad Italije.

Rajnhard je minuciozno studirao sve raspoložive izvore o Velikoj kugi i, u svojoj napeto napisanoj knjizi, pokazao da utisak da se zaraza širila kao ubrzani požar zapravo počiva na činjenici da je reč o sumi lokalnih drama, koje su ljudi na različite načine rešavali: kroz političke prevrate, proganjanjem manjina, restauracijom bivših odnosa ili pak slavljenjem tirana kao što je to slučaj sa Milanom.

Klasični opisi kuge, kao što je to bio slučaj sa Bokačom, zapravo su docnija stilizacija po ugledu na uzore, ali slike, zdanja ili anonimne hronike, otrežnjujuće opominjući na nesigurnost i ekstremnu žudnju za izgubljenom normalnošću.

U središtu Rajnhardove studije ne nalazi se zaraza kao istorijska apstrakcija ili njena destruktivna snaga.

Dva osnovan dela studije posvećeni su ljudima samim u poznosrednjevekovnoj životnoj realnosti.

Drugi deo studije (Ljudi i kuga), sa prvim kratkim poglavljem, predstavlja rekonstruisanje opštih činjenica, opisuje masovno umiranje u značajnim evropskim gradovima, kako u svetlosti svetovnih, tako i crkvenih aktera i grupa.

U trećem delu (Ljudi posle kuge), autor razmatra društvene konsekvence i retrospektivna osećanja preživelih, osvetljava prelome i diskontinuitete i protivreči izvesnim popularnim mitovima o kraju sveta, sagledavajući pošast kao sredstvo velikih transformacija.

Ova panorama kuge u Evropi, kao napeta naracija o kugi, sa frapirajućom snagom pokazuje čitaocu da je pristup virusu korone zapravo u mnogim tačkama ponavljanje.

Od teorije o smrtnom vazduhu, karantinu (iz italijanskog quaranta, odnosno 40 dana izolacije), brutalnih privrednih preloma i zaokreta, nakon koje je sledila florirajuća renesansa.

Rajnhard majstorski elegantno spaja komplikovane sklopove u interesantan psihogram ljudskog ophođenja u velikim opasnostima.

U jednu reč, ova istorijska studija briljantno je napisana knjiga o kugi u 14. veku, inkluzivno sa zapanjujuće evidentnim paralelama sa pandemijskom sadašnjošću u 21. veku.