Iako priča o obnovi Narodnog pozorišta – Nepszinhaz u Subotici traje evo već treću deceniju, duhovi su se uzburkali tek pre nekoliko nedelja, kada je najavljen početak radova na tom projektu, odnosno početak rušenja sadašnje zgrade podignute još 1854. godine, što ovaj teatar svrstava u najstarije u Srbiji.
Iako priča o obnovi Narodnog pozorišta – Nepszinhaz u Subotici traje evo već treću deceniju, duhovi su se uzburkali tek pre nekoliko nedelja, kada je najavljen početak radova na tom projektu, odnosno početak rušenja sadašnje zgrade podignute još 1854. godine, što ovaj teatar svrstava u najstarije u Srbiji. Iako se, dakle, toliko čekalo da ideja o rekonstrukciji krene s mrtve tačke, najava da se s poslom zaista kreće podelila je građane na one koji ne žele da se staro ruši i one koji u tome vide najavu nečeg mnogo atraktivnijeg.
Pozorište je, u stvari, već godinama van upotrebe upravo zbog visokog stepena ruiniranosti, a postoji opšta saglasnost da je nužno nešto uraditi jer su uslovi u kojima funkcionišu ansambli drame na srpskom i mađarskom jeziku daleko od teatarskih. Ideja o neophodnosti rekonstrukcije pozorišne zgrade začeta je još osamdesetih godina, a s konkretnijim potezima krenulo se 1994. godine, kada je beogradskoj agenciji Justat poverena izrada projekta rekonstrukcije i dogradnje pozorišta. Projekat koji je izradio Justatov tim arhitekata na čelu s dr Radivojem Dinulovićem predviđa izgradnju gotovo nove zgrade u duhu modernog graditeljstva koja bi trebalo da bude završena do 2010. godine, uz cenu od 24 miliona evra. Novi Talijin hram imao bi odlično opremljen enterijer koji uključuje muzičku, kamernu i dramsku scenu, balsku dvoranu, kao i niz pomoćnih prostorija za rad drame na srpskom, hrvatskom i mađarskom jeziku, dok bi u kasnijoj fazi pozorište bilo prošireno i baletskim ansamblom i kamernim horom. Novi deo zgrade visoke 22,5 metara, za nekoliko metara više od sadašnje, u prizemlju bi imao i komercijalne sadržaje vezane za pozorište, a prema prvim nezvaničnim proračunima održavanje takvog pozorišta subotičku opštinu bi koštalo oko dva miliona evra godišnje.
Izgled, odnosno projekat buduće zgrade ovih dana je prezentiran građanima, a jedino što im projektanti nisu mogli pokazati je u stvari spoljni izgled rekonstruisane zgrade, odnosno sama fasada koja je dosad bila jedan od glavnih kamena međaša koji deli dva suprotstavljena mišljenja u gradu i najvidljiviji element u priči o zaštiti zgrade kao kulturnog spomenika.
Viktorija Aladžić, ugledni subotički arhitekta i jedan od pobornika ideje očuvanja postojeće zgrade pozorišta kao spomenika kulture, podseća da je objekat važan ne samo zbog činjenice da je zaštićen kao vredno kulturno nasleđe i da se shodno tome ne sme ni dati dozvola za njegovo rušenje, već i zbog svog istorijskog značaja u stvaranju građanske Subotice i njenog urbanog lika.
– Postojeće pozorište bilo je jedno od vrhunskih dostignuća onog vremena. Niko ne ruši vrhunska dostignuća ranijih epoha osim nas. To je bilo mesto susreta i okupljanja predstavnika raznih nacionalnosti i raznih vera na jednom mestu, mesto ujedinjenja naše građanske klase koja je gradila grad koji se danas tako trudimo da uništimo – kaže Viktorija Aladžić.
Mr Sabo Žombor, dosadašnji glavni arhitekta, čije se smenjivanje s te funkcije dovodi u vezu s njegovim istupanjem protiv novog projekta pozorišta, novi objekat je nazvao graditeljskim monstrumom. – Kao glavni arhitekta i stručnjak nisam mogao dozvoliti da ćutke gledam kako se ruši zgrada pozorišta koja je simbol i određujući elemenat vizuelnog identiteta gradskog jezgra, da bi na tom mestu nikao, ko zna kada, 28 metara visok betonsko-stakleni monstrum – poručio je mr Sabo subotičkoj javnosti.
Pored ovakvih, ovih dana su se mogli čuti i drugi argumenti protiv takve rekonstrukcije koja u stvari nudi gotovo novu zgradu i nestanak stare, a iznele su ih kako opozicione stranke, tako i neke iz sada vladajuće koalicije u gradu. Najpre je sa svojim stavom protiv izašao LDP, koji je čak inicirao peticiju za zaštitu postojećeg zdanja, a za njim i G17 Plus i DSHV, da bi se ovih dana oglasio i DS koji je takođe uz blok za očuvanje starog zdanja, ali zahtevajući rekonstrukciju koja bi ne samo omogućila rad ansambla, već i unapredila subotički teatar. Jedan deo protivnika rušenja zastupa predlog da se postojeći objekat potpuno sačuva, a novo pozorište, s manje novca, izgradi na nekom drugom mestu.
Osim uništavanja zaštićenog jezgra grada, problem je i veličina objekta koji kao takav zahteva duboke temelje, što u rovitom subotičkom tlu može proizvesti neželjene posledice, navode kritičari projekta. A činjenicu da je pozorišna zgrada u gotovo neshvatljivo lošem stanju oni pretvaraju u pitanje – ko je i zašto dozvolio da se ona do te mere ruinira i šta su radili zaduženi za njeno održavanje. Takođe se postavilo pitanje da li su za tako skup projekat već pristigla obećana sredstva i neće li Subotica doći u situaciju da u samom centru grada dobije ruševinu čija će sanacija trajati godinama. U dosad brojnim javnim istupanjima, stranačkim i pojedinačnim, čule su se i primedbe da je u stvari reč o privatnoj inicijativi nekih ljudi koji nalaze svoj lični interes u projektu.
Gotovo sinhronizovano istupanje pojedinih političkih partija koje se protive projektu u Savezu vojvođanskih Mađara ocenjuju kao nepotrebnu politizaciju priče o rekonstrukciji ove kulturne ustanove na kojoj se skupljaju politički poeni. Laslo Varga, poslanik ove partije u republičkom parlamentu, napominje da su oni koji su protiv pozorišta u stvari protiv toga da Subotica postane kulturni centar severne Vojvodine i podseća da je takođe bilo otpora i kada se planirala izgradnja sadašnje gradske kuće, ali da se ona ipak izgradila i sada je to najlepša građevina u sadašnjoj Subotici, ali i u ovom delu Evrope. Gradonačelnik Geza Kučera u tom smislu podseća da Subotica ima niz primera realizacije velikih ideja kojima se danas svi ponose. „Da su se slušali oni koji su bili protiv izgradnje Gradske kuće početkom prošlog veka, mi danas ne bismo imali objekat na koji smo ponosni i po kojem je Subotica prepoznatljiva u svetu“, kaže Kučera, najavljujući da opština neće odustati od pozorišnog projekta, pogotovo što je novac već obezbeđen. On navodi da za njega garantuje ugovor potpisan s Republikom i Pokrajinom koje u stvari obezbeđuju 90 odsto svih sredstava.
I dok direktorica Narodnog pozorišta Ljubica Ristovski podseća da su uslovi za rad ansambla u ovakvoj zgradi nemogući i da razvoj teatra svakako zahteva i modernizaciju postojećeg prostora, Kristijan Bartuš, direktor Zavoda za urbanizam zaduženog za radove na izgradnji pozorišta, kaže da je postojeći objekat u takvom stanju da je nemoguća njegova polovična obnova, te da je jedino rešenje njegova temeljna rekonstrukcija. – Nema razloga da to ne uradimo, jer u protivnom taj posao ostavljamo narednoj generaciji. Tome u prilog govori i činjenica da je Subotica već dobila novac, a ako ga ne utroši on neće otići na neke druge projekte, već će ostati u Republici i Pokrajini – kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
