Kako prepoznati AI-generisane video-snimke i slike?

Od zečeva koji skaču po trambolinama, preko „dirljivih“ priča o majkama, očevima i uspehu njihove dece, do životinja koje se smeju, plaču ili pokazuju ljudske emocije, granica između stvarnog i veštački proizvedenog sadržaja postaje sve nejasnija.

Kako piše Bizlife.rs, doslovno možemo govoriti o AI epidemiji. Neverovatno je koliko ljudi lako „pada“ na generisane snimke, slike i priče, doživljavajući ih kao autentične i istinite. Emocija, bilo da je u pitanju saosećanje, oduševljenje ili tuga, očigledno je postala najjače oružje algoritama i onih koji ih zloupotrebljavaju.

AI epidemija

Posebno zabrinjava trend koji je poslednjih meseci postao izuzetno popularan na Instagramu i TikToku. Prave se profili, najčešće navodno mladih žena, čije prve objave pokazuju potresne životne priče: teško detinjstvo, porodične tragedije, borbu sa siromaštvom ili nepravdom. Publika se emotivno veže, pruža podršku i deli sadržaj. A onda, gotovo neprimetno, sledi zaokret, počinju provokativni video-snimci, diskretni pozivi na registraciju i mesečne pretplate za „ekskluzivan sadržaj“, koji je u najvećem broju slučajeva u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da mnogi korisnici uopšte ne shvataju da su prevareni. Oni ne samo da veruju u te priče, već ih i brane, ulaze u rasprave i emotivno se vezuju za digitalne iluzije koje nikada nisu postojale.

Postavlja se ključno pitanje: kako ovo zaustaviti i gde povući granicu? Jer posledice nisu bezazlene. Ljudi sve više gube sposobnost da razlikuju stvarnost od konstrukta, a poverenje u vizuelni dokaz – fotografiju ili video, polako se urušava.

AI u službi MUP-a

Kao primer može se navesti i situacija koja se nedavno dogodila u Beogradu, kada je MUP objavio AI „sređenu“ sliku osumnjičenog, koja praktično nije ličila na stvarnu osobu. Time je javnost dovedena u zabludu, a proces informisanja dodatno zamagljen.

Još se traga za napadačem na ženu na Novom Beogradu, MUP objavio jasniju fotografiju https://t.co/GUnkpN6oXV pic.twitter.com/JYEMWSz311

— TV N1 Beograd (@n1srbija) December 27, 2025

Problem nije samo u samoj upotrebi veštačke inteligencije, već u činjenici da nije jasno naglašeno da je reč o generisanoj slici, odnosno o pokušaju „pročišćavanja“ ili aproksimacije izgleda.

U ovakvim situacijama transparentnost mora biti apsolutna. U suprotnom, institucije same učestvuju u normalizaciji manipulacije, što je posebno opasno u kontekstu bezbednosti i poverenja građana.

Kako prepoznati AI-generisane video-snimke i slike?

Iako tehnologija brzo napreduje, i dalje postoje znaci koji mogu pomoći u prepoznavanju veštački generisanog sadržaja:

• Obratite pažnju na detalje – neprirodni pokreti, čudno treptanje, neusklađeni izrazi lica ili „plastična“ koža često su prvi signal.
• Proverite kontekst – ako je priča previše savršeno upakovana da bi izazvala snažnu emociju, verovatno je cilj manipulacija.
• Pogledajte profil – novonastali profili, bez istorije ili sa naglim promenama sadržaja, često kriju AI pozadinu.
• Zvuk i govor – monotoni glas, neprirodna intonacija ili minimalne greške u izgovoru mogu ukazivati na sintetički glas.
• Zastanite pre deljenja – upravo ta jedna pauza je često dovoljna da se razbije iluzija.

Veštačka inteligencija sama po sebi nije problem. Problem nastaje onda kada se koristi bez jasnih pravila, odgovornosti i etičkih granica. U trenutku kada lažni sadržaj počne da oblikuje emocije, odluke i stavove ljudi, više ne govorimo o zabavi ili inovaciji, već o ozbiljnoj društvenoj pretnji.

Ako ne naučimo da budemo kritični, oprezni i informisani, rizikujemo da se probudimo u svetu u kojem istina više nije pitanje činjenica, već kvaliteta algoritma. A to je cena koju nijedno društvo ne bi smelo da plati.