Najnovija vest da je u Trgovinskom sudu u Subotici 11. maja pokrenut stečaj Industrije mesa i mesnih prerađevina 29. novembar gotovo da nikog nije iznenadila, ako se zna da je ovo preduzeće već godinama, moglo bi se reći decenijama, u izuzetno teškom položaju. Ipak, takvo (ne)reagovanje javnosti samo je posledica činjenice da to stanje predugo traje i da je gotovo zaboravljeno da je ova fabrika bila svojevremeno jedan od lidera mesne industrije u ovom delu Evrope, čiji su visokokvalitetni proizvodi osvojili čak i prekomorska tržišta, kao što je i izuzetno izbirljivo tržište Amerike.
Vest iz Trgovinskog suda kaže da je stečaj pokrenut na zahtev poverilaca, što znači da će se uskoro obaviti procena imovine, a zatim prodaja fabrike u delovima. Kupci, kako je napomenuto, ne moraju biti iz iste branše. Od dobijenog novca namirivaće se poverioci, a njihova potraživanja su oko milion i po evra. Procene govore da je vrednost fabrike dvostruko manja od navedenog duga. Nakon svega, Subotičani mogu postaviti pitanje kako se dogodilo da jedna vredna i uspešna fabrika, koja proizvodi ono što uvek ima svoje kupce – hranu, stigne dotle da se prodaje na doboš. Ko je napravio i zašto dugove bez pokrića, i da li je postojala i najmanja šansa da fabrika nastavi da radi? Zar se sve vreme nije mogao naći uspešan preduzetnik koji bi kupio i fabriku i već stvoreni brend, te spasao jednu vrednu firmu i sve njene radnike. Doduše, 29. novembar stigao je do faze aukcije i tendera, i to nekoliko puta, ali je sve na kraju bilo neuspešno i uzaludno.
Sličnu sudbinu sa prodajom doživljava i hemijska industrija Zorka. U Agenciji za privatizaciju u Beogradu ovih je dana imovina ove nekadašnje fabrike veštačkog đubriva i drugih hemijskih proizvoda treći put izneta na prodaju, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Logičan nastavak priče je još jedan pokušaj izlaska na pijacu, ali sa znatno umanjenom cenom. Na ovom, poslednjem nadmetanju, Zorka je nuđena za 430 miliona dinara, ili za dve tajkunske kuće po subotičkim cenama.
Navodnu nemogućnost da nađu kupca i nastave proizvodnju doživele su i mnoge druge nekada takođe uspešne subotičke fabrike. Epilog je njihovo gašenje i nestajanje. Tako više nema Azotare, Partizana, Subotičanke, Integrala, Željezničara, Mladosti… Fabrika vagona Bratstvo u neizvesnoj je situaciji, iako privatizovano, Solid takođe, kao i Podrum Palić. Iza njih stoje decenije rada hiljade i hiljade radnika, koji su sada što u evidenciji Zavoda za zapošljavanje, što prepušteni sami sebi.
Prosečna neto zarada u martu u Subotici bila je ispod 29.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
