Nedavnim otkrivanjem spomen ploče u centru Užica, ali i postavljanjem biste Vlajka Brkovića ispred Valjaonice bakra u Sevojnu, pre sedam godina, inicirana je rehabilitacija ovog uspešnog preduzetnika i direktora ove fabrike u periodu od 1960. do 1972. godine. On je sedamdesetih godina prošlog veka bio najznačajnija žrtva „seče direktora“ u užičkom kraju, odnosno komunističkog progona čelnih ljudi u najznačajnijim preduzećima Srbije, čiji je ideološki greh bio zalaganje za tržišnu ekonomiju.
Nedavnim otkrivanjem spomen ploče u centru Užica, ali i postavljanjem biste Vlajka Brkovića ispred Valjaonice bakra u Sevojnu, pre sedam godina, inicirana je rehabilitacija ovog uspešnog preduzetnika i direktora ove fabrike u periodu od 1960. do 1972. godine. On je sedamdesetih godina prošlog veka bio najznačajnija žrtva „seče direktora“ u užičkom kraju, odnosno komunističkog progona čelnih ljudi u najznačajnijim preduzećima Srbije, čiji je ideološki greh bio zalaganje za tržišnu ekonomiju. U to vreme SFRJ se temeljila se na socijalističkom samoupravnom sistemu, a njena privreda na dirigovanoj ekonomiji, koja je odbacivala principe tržišta, pa je vrh tadašnjeg SKJ, direktore poput Brkovića, optužio za restauraciju kapitalizma. Brkovićevom stradanju doprineli su „unutrašnje i svesne fabričke samoupravne strukture“, pa je u sudskom postupku proglašen za tehnomenadžera i anarholiberala i osuđen na kaznu strogog zatvora. Prema priči iz tog doba, jedan od povoda za njegovu diskreditaciju poslužio je gubitak koji je fabrika u jednom trenutku napravila na Londonskoj berzi, iako je trgovanjem na njoj ostvarivala mnogo veći prihod i uvek bila u dobitku.
Pomoć fabrici cementa
Dragan Vranić, član Opštinskog veća i koordinator Lige za Užice, koja je inicirala postavljenje spomen ploče, istakavši da je zaslugom Brkovića Užice od tadašnje palanke postao jedan od najurbanijih gradova u Srbiji, podsetio je da je Brković pomagao ceo užički region i Srbiju. – Kada smo pokrenuli tu inicijativu, javio mi se prvi direktor Fabrike cementa u Kosjeriću i ispričao da je Vlajko Brković pomogao izgradnju te fabrike. Projekat je bio gotov, trebalo je da počne izgradnja, ali Narodna banka SFRJ nije ponudila garanciju za neophodnu opremu za cementaru. Zbog toga je Vlajko Brković pozvao direktora cementare, odveo ga u Nemačku i svojim imenom garantovao kod nemačkog partnera da će oprema biti plaćena, pa je time izgradnja cementare mogla da počne – svedočio je Vranić.
Inicijativu za postavljanje spomen ploče sa njegovim likom, pokrenulo je Udruženje Liga za Užice, a odluku o tome, pre godinu dana, doneli su odbornici svih stranaka u tadašnjoj užičkoj skupštini. Spomen ploču, rad užičkog akademskog vajara Branka Tijanića, na platou u ulici Dimitrija Tucovića u blizini zgrade lokalne skupštine, otkrila je njegova supruga Olga. Pored nje, svečanosti su prisustvovali predstavnici užičke opštine, poslovodstva sevojničke fabrike i poštovaoci Vlajka Brkovića. Od subote taj prostor u centru grada nosi naziv Vlajkov plato.
Generalni direktor Valjaonice bakra Dragan Subotić naveo je da je „Brković bio jedan od onih ljudi koji su išli ispred svog vremena“, te da podsećanje na njega „simbolizuje i put kojim je fabrika iz skromne i male balkanske sredine stigla na evropsku i svetsku tržišnu scenu“.
– Ideja da se usred sevojničkih polja napravi jedan, a potom i drugi gigant obojene metalurgije (najpre Valjaonica bakra, a potom i Valjaonica aluminijuma, prim. autora) mogla se roditi samo u glavi vizionara i humaniste, koji je predvideo dugačke kolone kamiona, koji iz jedne srpske varošice razvoze bakarne i aluminijumske table po celom, svetu – poručio je Subotić, a potom istakao da „već pola veka obe fabrike odolevaju različitim problemima, dokazujući da ideja Vlajka Brkovića nije bila uzaludna“.
Vlajko Brković je rođen 1925. godine u selu Potočanju, kod Užica. Bio je učesnik Narodnooslobodilačkog tata, a studije na Metalurškom fakultetu završio je 1952. godine u Ljubljani. Bio je stipendista Valjaonice bakra i po diplomiranju zaposlio se u toj fabrici. Počeo je kao asistent upravnika presaonice, inženjer u tehničkoj pripremi, potom kao upravnik presaonice, pa šef proizvodnje, a 1960. godine izbran je za direktora i tu dužnost obavljao do 1972. godine. Kako Subotić podseća, za vreme Brkovićevog rukovođenja proizvodnja je više nego udvostručena, uveden niz novih proizvodnih programa, prošireni kapaciteti, nabavljena nova oprema, a svetsko tržište postalo je izazov.
– Vrhunac u njegovim planovima bila je izgradnja Valjaonice aluminijuma, investicija od koje su mnogi strahovali, jer nisu bili dovoljno obavešteni o stanju na svetskom tržištu. Ipak, vreme je dokazalo da je ta investicija bila opravdana i zasluga za to pripada Brkoviću – kaže Subotić. On je podsetio da je u to vreme fabrika pokrenula izgradnju stanova, obdaništa, škola, puteva, podržavala sportska i kulturno-umetnička društva, te da otkrivanje spomen ploče predstavlja mali gest zahvalnosti Užičana prema Vlajku Brkoviću, jer on nije bio samo uspešan preduzetnik, već i humanista.
Nakon zatvorske kazne Brković odlazi u beogradsko spoljnotrgovinsko preduzeće Geneks, ali, kako Subotić navodi, nikada nije zaboravio valjaonicu u Sevojnu. Bio je predstavnik Geneksa u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, poslanik Privrednog veća u Saveznoj skupštini i član Privredne komore SFRJ, nosilac je mnogih priznanja i odlikovan ordenom rada sa zlatnim vencem. Preminuo je iznenada 7. decembra 1991. godine.
Predsednik užičke opštine Tihomir Petković navodi da je rukovodstvo SKJ sedamdesetih godina izvršilo politički obračun sa uspešnim srpskim privrednicima, među kojima je bio i Brković, a pod izgovorom opasnosti od restauracije kapitalizma u tadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji.
– U suštini to je bila borba između političkih mediokriteta i sposobnih privrednika, kaljenih na svetskom tržištu. Nažalost, posledice pobede prvih i danas trpi srpski narod – poručio je Petković, smatrajući da je odluka o postavljanju spomen ploče „rezultat želje da se doprinese rehabilitaciji Vlajka Brkovića, ali i dokaz da današnje generacije Užičana nisu zaboravile doprinos legendarnog direktora sevojničke valjaonice“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
