Kamp kućica, tenda, pa kućerina

Donji Milanovac – Nacionalni park Đerdap sa svoje 63 hiljade hektara prostire se na teritoriji tri opštine – Golubac, Majdanpek i Kladovo. Podaci kažu da je najveći prirodnjački i arheološki muzej u prirodi Evrope, prostor s najvećim biodiverzitetom unutar jednog eko sistema, najveći, najstariji i najbolje izraženi zbeg reliktne flore, faune i vegetacije, te je i zbog toga država 1974. godine ovo područje proglasila nacionalnim parkom. Kao i preostala četiri nacionalna parka u Srbiji, ni Đerdap nije ostao imun na bespravnu gradnju:
– Problem divlje gradnje prisutan je i ovde, ali u poređenju s drugim nacionalnim parkovima, čini mi se, nije toliko izražen – kaže za Danas Saša Nestorović, direktor JP Nacionalni park Đerdap Donji Milanovac, pokazujući nam pri tom izveštaj Službe nadzora ovog nacionalnog parka za period 2003 – 2006. godina prema kojem je podneto 30 prijava za bespravnu gradnju.
– Najviše je bespravno podignutih ćumurana, ali ima i slučajeva pobijanja šipova za izgradnju pontona, bespravno izgrađenih pristupnih puteva, podizanja drvenih baraka, zatim bespravno izgrađenih marina, dogradnje objekata, čak i bespravno izgrađenog keja. Prijave protiv takvih lica su podnete, inspekcijske službe jesu reagovale po prijavama nalažući da se bespravno podignuti objekti uklone, ali se obično na tome i završi – kaže Saša Nestorović.

Svako se „bori“ za svoje parče Dunava

– Preko puta, na rumunskoj strani, maltene svakodnevno, tik na obali Dunava, niču novi objekti. Tamo se izgleda svako bori za svoje parče Dunava. To može i nama da se dogodi ako u startu stvari ne postavimo na pravo mesto. Što pre su potrebni odgovarajući urbanistički planovi kojima bi bila regulisana oblast gradnje na teritoriji nacionalnog parka. Urbanistički planovi ne bi zaustavili gradnju na teritoriji NP Đerdap i mi nismo protiv gradnje, već bi urbanističkim aktima bilo uređeno gde, šta i kako i pod kojim uslovima može da se gradi, naravno ne narušavajući zakone prirode i pravila ponašanja u NP Đerdap – objašnjava Nestorović, ističući da tuđa iskustva i problemi koje prouzrokuje bespravna gradnja treba da budu pouka u preduzimanju mera da se takvoj pojavi stane na put dok je još vreme.

Prema ovom izveštaju najviše prijava, 18, podneto je 2005. godine. Trećina prijava podneta je protiv NN lica, a među onima koji su objekte različite namene podizali bez odgovarajućih dozvola polovina nije iz odavde, već iz Zaječara, Smedereva, Požarevca, Slovenije, Jagodine, Niša.
– Suština problema je nepostojanje odgovarajućih urbanističkih akata. Nacionalni park Đerdap, sem Prostornog plana, nema ništa drugo. Naseljena mesta (izuzetak je jedino Donji Milanovac) takođe nemaju generalni plan, tako da nam sve to vezuje ruke . Na drugoj strani, inspekcijske službe reaguju jedino po prijavama, ne pokazujući inicijativu da i bez njih nešto učine. Od pre par meseci opštinama je vraćena nadležnost izdavanja građevinskih dozvola i od nas kao Nacionalnog parka jedino se traži mišljenje o uređenju prostora – kaže Nestorović.
– Čitavu priču zaokružuje i podatak da je procedura dobijanja građevinske dozvole dugačka i spora – kaže Dragan Drndarević, urbanista u JP Nacionalni park Đerdap, ističući da divlje gradnje ima mnogo više u urbanim sredinama NP Đerdap.
To i laici mogu primetiti, budući da skoro i nema dvorišta u kojem nije nešto dograđeno, dozidan sprat ili pomoćni objekat. Šampioni u tom pogledu jesu preduzetnici – ugostitelji i trgovci koji svoje lokale proširuju čak i nauštrb trotoara. U vikend naseljima u blizini Golupca i Donjeg Milanovca ima desetina vikendica podignutih ispod magistrale na obali Dunava. To, međutim, njihove vlasnike ne ometa da svoje kuće za odmor nesmetano koriste. Ekstreman primer je svakako montažna kuća podignuta u blizini Kazana, a slobodan prostor na dunavskoj obali na potezu Tekije za ovakve i slične građevinske egzibicije i te kako je pogodan. Početak može biti, na primer, šator ili kamp kućica postavljeni na obali koja najpre dobije tendu, pa sve tako redom do objekta od čvrstog materijala, kao što je ove jeseni zabeležen slučaj u vikend naselju Oblaga Mare.