Iako je prošlo gotovo mesec dana od početka upisa u biračke spiskove nacionalnih manjina, po osnovu Zakona o nacionalnim savetima, neke od manjinskih zajednica još su u fazi informisanja građana o toj mogućnosti.
Demokartski savez Hrvata u Vojvodini organizovao je oko 200 aktivista na terenu koji prikupljaju izjave od građana, i do sada su 562 građanina izrazila želju da se upišu. Izjave će kasnije biti obrađene i podaci predati komisiji gradske uprave koja sačinjava popis. Hrvatska zajednica u Vojvodini, međutim, ima obavezu da za spisak na osnovu kojeg će se na neposrednim izborima birati nov nacionalni savet prikupi preko 28.000 potpisa.
– Nadamo se da ćemo to uspeti preko naše stranke, ali i drugih stranaka, nacionalnog saveta i udruženja koja postoje u našoj zajednici. Ovo je od interesa za čitavu zajednicu, i zato očekujemo da se i druge hrvatske institucije uključe. Posao je svakako obiman, ali verujemo da ćemo za četiri meseca koliko traje upis uspeti da prikupimo dovoljan broj glasača, što će omogućiti demokratskije izbore u našoj zajednici, ali i pokazati koliko smo kao zajednica zreli – kaže Dujo Runje, potpredsednik DSHV.
S obzirom na razuđenost hrvatske zajednice (u Srbiji samo u jednoj opštini po poslednjem popisu nema građana hrvatske nacionalnosti), posao ekstenzivne kampanje kakvu moraju da vode stranke, i manjinska udruženja kako bi se svi građani informisali o ovoj mogućnosti, iznad je njihovih stvarnih mogućnosti. Država, odnosno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, obećalo je punu pomoć i sredstva neophodna za upis u biračke spiskove manjina, što je ocenjeno kao važan korak u demokratizaciji zemlje. Do sada se međutim država prema tome odnosila kao da je se to ne tiče, te informacije o ovom važnom državnom poslu stižu samo parcijalno, i samo preko pojedinih medija. Ministarstvo je takođe obećalo da će manjinskim zajednicama dostaviti već postojeće spiskove sačinjene na popisu 2002. godine, ali se kasnije odustalo od toga zbog „poverljivosti podataka“.
– Naš je sada zadatak da dođemo do svakog člana naše zajednice, do onih koji žive na salašima, ili u Tutinu, da ih uverimo da je upis legalan, da država stoji iza toga, i da niko ne treba da strahuje od upisa. To je stoga i ispit naše političke zrelosti, i prilika da dobijemo nacionalne savete kakvi odgovaraju svim građanima – kaže Dujo Runje, napominjući da bi pomoć države u slučaju hrvatske zajednice bila dobrodošla, s obzirom da ona još uvek nema tako razvijenu infrastrukturu, ali i s obzirom na istorijski kontekst devedesetih, zbog čega za mnoge građane svako pominjanje spiskova ima i negativnu konotaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
