Kapuljaši srljaju na simbole bogatstva i moći

 Često skriva identitet maskom, kapuljačom i slojevima crne odeće, što je kodeks oblačenja karakterističan za „kapuljaše“ za koje grčka policija tvrdi da mirne proteste redovno preobraćaju u nasilne.

Troje ljudi je ubijeno na poslednjim demonstracijama 5. maja, kada se grupa „kapuljaša“ izdvojila od uglavnom miroljubive mase od oko 100.000 demonstranata i bacala bombe na Marfin Egnatia banku, pri čemu su stradala tri bankarska službenika. Mnogi Grci su ubijene nazvali žrtvama finansijske krize, a njihove napadače s kapuljačama ubicama. Panagiotis, danas korpulentni 41-godišnjak, kaže da razume takve navode. On, kao i gotovo svi anarhisti, ne želi da otkrije puno ime i prezime iz straha od kaznenih mera, ali kaže da je zajedno sa svojim kolegama aktivistima iz Eksarhije zaprepašćen i ožalošćen zbog ubijenih.

„Nismo protiv nasilja, ali kada odlučimo da ga primenimo, razmislimo sto puta kako ćemo i zašto ćemo ga upotrebiti. Ona grupa dece 5. maja nije ni na trenutak razmišljala. Ona je uništavala sve pred sobom samo da bi uništavala“, rekao je Panagiotis. U zemlji gde su demonstracije deo nacionalne kulture, „kapuljaši“ su dugo bili tolerisani kao urbane gerile koje su se otcepile od anarhista, kao aktivisti krajnje levice i zagovornici kampanje protiv globalizacije, koji izražavaju jake frustracije zbog korupcije i korišćenja veza u Grčkoj. Uoči četvrtog generalnih štrajka u Grčkoj i još jednih demonstracija protiv strogih mera štednje, postali su vodeća sila u onome što mnogi smatraju početkom dugog, vrelog leta socijalnih nemira koji bi mogli da osujete ekonomski oporavak zemlje.

Međutim, dobri poznavaoci prilika kažu da su „kapuljaši“ bez sumnje ujedinjena sila. U proteklih nekoliko godina u njihove redove su ušli i borci protiv kriminala, ali i sitni kriminalci koji nisu vezani ni za kakvu ideologiju, tvrdi policija i bezbednosni stručnjaci. „Oni nisu disciplinovana grupa koju je lako identifikovati“, rekla je Meri Bosis, profesor i stručnjak za bezbednost na Univerzitetu Pireus, „Veliki broj njih su huligani ili pljačkaši ili jednostavno veoma besni ljudi koji žele sve da unište. U poslednje vreme je teško utvrditi koliko njih su aktivisti“.

U crnoj odeći i sa šlemovima i maskama i naoružani motkama „kapuljaši“ su preuzeli kontrolu nad nekoliko od više stotina miroljubivih demonstracija koje su u Grčkoj održane na godišnjem nivou. Njihove omiljene mete su banke, zgrade vlade i ostali simboli bogatstva i moći.

Antidržavni protesti u Grčkoj vuku korene iz građanskog rata 1946-1949, naročito iz vojne diktature 1967-1974, kada je više desetina hiljada studenata pomoglo svrgavanju hunte s vlasti. Većina protivnika autoritarne vlasti u Grčkoj nije nasilna iako stručnjaci primećuju da ovi pokreti teže da privuku neke odmetnute tinejdžere i mlade u njihovim dvadesetim iz atinskih predgrađa. Oni kritikuju grupe na Fejsbuku kao što je „Želim da dignem Parlament u vazduh (kada su svi unutra)“. Kao i pokreti u svetu, od Ukrajine do Kine, komuniciraju i organizuju se preko interneta i SMS poruka.

Portparol ministra za održavanje javnog reda Mihalis Hrisohoidis rekao je da ministar, koji je predvodio hapšenje terorističke grupe 17. novembra, koja je dugo bila u bekstvu, želi da zaštiti „sveto pravo“ Grka da mirno protestuju. Međutim, zbog politike „nulte tolerancije“ prema nasilju, policija je pojačala prisustvo patrola u Eksarhiji, često nepravično, tvrde aktivisti. Petog maja uveče policija je izvršila raciju u centru istaknute levičarske i antiautoritarne grupe Diktio ili Mreže političkih i socijalnih prava, pri čemu je povređeno nekoliko ljudi, rekla je Jiana Kurtovik, advokat i dugogodišnji član grupe, „Nazvali su nas ubicama“. Iako su aktivisti osudili nasilje od 5. maja, priznali su da mladi ljudi često pogrešno shvataju njihov poziv na revoluciju. Pojedini anarhisti kažu da je pokret stvorio „čudovište“.