Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ocenio je juče na statusnoj konferenciji u Hagu da će dokumenti, čije je obelodanjivanje tražio od pojedinih država, pomoći njegovoj odbrani i pokazati kanale šverca oružja u BiH za muslimansku stranu. Predstavnici Nemačke, Francuske, Hrvatske i Irana su obrazložili svoje stavove o traženim dokumentima, uglavnom navodeći da su već obelodanile sve što su smatrale relevantnim za proces.
Dokumentacija će obezbediti podatke o švercu oružja u Srebrenicu bosanskim muslimanima i pokazati da su pojedine države aktivno radile na rušenju i razbijanju bivše Jugoslavije, naglasio je bivši predsednik RS.
Tužilaštvo Haškog tribunala potvrdilo je da je na području Srebrenice bilo šverca oružja, nakon što je zona Srebrenice demilitarizovana.
– Tužilaštvo Haškog tribunala ne osporava da je u Srebrenicu švercovano oružje nakon što je zona Srebrenica demilitarizovana i proglašena bezbednom zonom – izjavio je tužilac Alan Tigar.
Karadžić je ocenio da je će priznanje tužilaštva olakšati položaj njegove odbrane, navodeći da ono opravdava akciju vojske RS u Srebrenici.
– Nabavka oružja, njegovo doturanje i širenje pokazaće da je jedna strana podržavana u trajanju rata koji je tako produžavan – kazao je Karadžić.
Karadžić je naglasio da događaji u BIH „nisu nastali u vakumu, već u određenim okolnostima“ i da su na teritoriji BiH u to vreme bile prisutne četiri strane – muslimanska, srpska, hrvatska, kao i predstavnici međunarodne zajednice kroz razne mirovne misije – čiji su predstavnici, kako je naveo, „radili za sebe, jer mi nismo dali odobrenje da rade na našoj teritoriji“.
Prema njegovim rečima, predstavnici međunarodne zajednice su bili pristrasni i aktivno su učestvovali u borbama „i to ćemo ovde dokazati kad pokažemo šta su sve činili u korist jedne od zaraćenih strana i tako kršili princip neutralnosti“. Pored toga, dodao je Karadžić, dokumenti čije je obelodanjivanje zatražio, relevantni su i za procenu kredibiliteta međunarodnih svedoka.
Suđenje ili politika
Ambasador Nemačke u Holandiji Tomas Lojfer usprotivio se daljem obelodanjivanju traženih dokumenata, navodeći da njegovoj vladi nije jasna svrha tog zahteva, jer je Karadžić optužen za genocid i druge zločine. „Ne znamo zašto bismo dostavili te dokumente, s obzirom da smatramo da u ovom procesu ne treba ići na političke događaje, jer će se ovo pretvoriti u političku vežbu, a ne suđenje u Haškom tribunalu“, naveo je Lojfer. Napomenuo je da Nemačka nije sigurna ni da li postoje dokumenti koje je tražio Karadžić, a tiču se, pored ostalog, njegovih presretnutih razgovora neposredno pred vojnu akciju u Srebrenici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
