Kazne za članice sa budžetskim deficitom

Izveštači ističu da je cilj ovog samita, pre svega, bio da se tržištima pruži uveravanje da je najteži deo krize evra obuzdan – dok se s druge strane sa svih strana uporno govori da će Španija možda, poput Grčke, zatražiti finansijsku pomoć EU zbog prezaduženosti. Zvaničnici i EU i Španije su demantovali da će to toga doći. Nemački kancelar Angela Merkel jedna je od onih koji se zalažu za stroža budžetska pravila i otvoreno podržava Španiju u naporima da reformiše zakon o radu i uvede uštede u budžetu.

Dopisnici iz Brisela navode da lideri EU nastoje da izbegnu buduće krize slične onoj sa Grčkoj, kroz veću ekonomsku usaglašenost, detaljniji nadzor nad nacionalnim budžetima i kroz strože kazne za zemlje koje budu kršile usvojene propise. Međutim, tržišta su zabrinuta zbog stanja državnih finansija u Španiji, petoj po veličini privredi evrozone. Podsećanja radi, lideri EU su pre manje od dva meseca morali da usvoje paket finansijske pomoći za Grčku a zatim i da formiraju pozamašan fond za slučaj vanredne finansijske krize u bilo kojoj od 16 (od nedavno 17) članica evrozone koje su usvojile zajedničku evropsku valutu, evro.

Prema onome što se moglo saznati iz Brisela evropski lideri podržavaju predloge o uvođenju poreza na bankarske transakcije, jer će to garantovati da će finansijske institucije platiti svoj deo cene neke buduće krize.

Ekonomista i nobelovac Džozef Stiglic smatra da Evropa najpre mora podstaći privredni rast a tek onda „napadati“ deficite. Stiglic smatra da bi Britanija, koja uživa vežu fiskalnu kontrolu jer je ostala izvan evrozone, mogla da bude rastuća privreda Evrope, uprkos njenom deficiti od 220 milijardi dolara ili 11 odsto BDP. U evropskim prestonicama vlada uverenje da će ako se sada prištedi biti izbegnuto da se kasnije uvode drastičnije mere štednje.

Lideri EU juče su razgovarali i izgradnju mreže nacionalnih fondova umesto jednog zajedničkog evropskog fonda.

Podrška Islandu

Brisel – Kako je bilo i najavljeno evropski lideri složiti da Island treba uskoro da počne pregovore o učlanjenju u EU. Ova severnoatlantska zemlja je podnela zahtev za članstvo u EU prošle godine posle propasti svog bankarskog sistema – a u to vreme je finansijska oblast evra izgledala kao sigurno utočište od propasti celokupnog finansijskog sektora na Islandu.