Ketrin Ešton pod lupom evropskih parlamentaraca

Prvi sastanak kojem će Eštonova prisustvovati u svojstvu šefice diplomatije organizovan je zbog nedavnih navoda analitičara da britanska političarka nema nikakvog iskustva u domenu spoljne politike, iako je dobijala pohvale kao komesar EU za trgovinu. Nakon imenovanja prve šefice diplomatije EU, reakcije evropskih parlamentaraca bile su pomešane. Socijalisti, koji su želeli da visoku diplomatsku funkciju preuzme neko iz njihovih redova, nakon dogovora sa političarima koji zastupaju ideje centralne desnice pozdravili su imenovanje Eštonove.

S druge strane, predstavnici Evropske narodne partije, koja ima većinu u Evropskom parlamentu, dali su opreznije izjave. Lider te grupe Džozef Dol rekao je da pozdravlja dogovor lidera EU kada je reč o izboru diplomata za dve prestižne funkcije, ali je naglasio da Eštonovu ipak moraju da saslušaju članovi Evropskog parlamenta, dok je vođa Zelenih Danijel Kon-Bendit naglasio da je imenovanje Eštonove „slaba odluka“. Nije poznato koje će zakonske posledice uslediti ukoliko članovi Evropskog parlamenta donesu negativnu ocenu o Eštonovoj nakon saslušanja.

Novu šeficu diplomatije čeka mnogo posla u predstojećem periodu, budući da će 4. decembra prisustvovati samitu EU i Ukrajine, dok je prvi samit šefova diplomatije zemalja članica EU, koji bi trebalo da bude održan prema novim pravilima, zakazan za 7. decembar. Eštonova će takođe nadgledati formiranje službe za spoljne poslove EU, diplomatskog tela od više hiljada članova koje je jedan zvaničnik EU opisao kao najveću promenu koja je do sada uvedena u Komisiji. Stupanjem na dužnost ministarke spoljnih poslova Unije biće otvoren veliki broj pitanja, kao što je donošenje odluke o funkciji komesarke za trgovinu, koju je do sada obavljala Eštonova, kao i određivanje buduće uloge Benite Ferero-Valdner, aktuelne komesar EU za spoljne odnose.

Zaduženja Eštonove predstavljaju mešavinu zadataka koje su u prošlosti obavljali komesar za spoljne odnose i visoki predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, što će biti prvi put u istoriji Unije da jedna osoba bude zadužena za spoljnu politiku, rukovođenje budžetom za inostrane misije i sprovođenje u delo pojedinih odluka. Štaviše, ministarki spoljnih poslova Unije biće omogućeno da sama bira članove osoblja, nezavisno od ostalih institucija EU.

Diplomatski kor

Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovoru biće osnovan diplomatski kor EU, poznat i pod nazivom „Evropska služba za spoljne poslove“, koji će razmatrati spoljnopolitičke odnose, pokretati projekte za unapređenje sistema odbrane i bezbednosti, poput mirovnih misija u Bosni, na Kosovu, i sprovoditi slične akcije u Gruziji i Avganistanu. Ipak, novo telo zaduženo za spoljnu politiku neće u potpunosti funkcionisati samostalno, s obzirom na činjenicu da će šefica diplomatije pokretati spoljnopolitičke inicijative, ali će odluke o tome donositi države članice EU na međuvladinom nivou, dok će Komisija imati važnu ulogu u domenu „tehničke primene“ projekata.