Kikić o napadima na novinare: Bez javnosti nema ni reakcije, ni podrške

Jelena Kikić je jedna od novinarki koje su se našle na spisku organizacije koja najavljuje takozvane dokumentarne filmove o novinarima nezavisnih medija, a koje je, govoreći u FoNetovom serijalu o medijskoj sceni Srbije Kiosk, ocenila kao profesionalno neutemeljene i suštinski neprihvatljive.

„Korišćenje reči ‘dokumentarac’ u ovom kontekstu nema nikakve veze sa dokumentarnim filmom, novinarstvom ili profesionalizmom. Još problematičnija je sama ideja pravljenja spiskova ljudi koji se stavljaju u negativan kontekst. To ne bi smelo da postoji“, rekla je Kikić.

Govoreći o razlozima zbog kojih se našla na spisku, ona je ocenila da bi to moglo da bude povezano sa dokumentarnim filmom o slučaju Generalštab, koji će biti emitovan u subotu, 21. februara.

„Ja svesno izbegavam društvene mreže i kada radim – radim profesionalno, a svoje lične stavove iznosim tamo gde smatram da im je mesto. U ovom kontekstu mislim da sam se našla na spisku zato što se bavim temom koja je sada aktuelna i važna, a koja može da ukaže na razne marifetluke, pa i na moguće nezakonite aktivnosti vezane za Generalštab. Mislim da je to bio okidač“, obrazložila je Kikić.

Ona je istakla da se među targetiranim novinarima nalazi veliki broj profesionalaca koji rade u skladu sa pravilima struke, upozoravajući da višedecenijsko etiketiranje novinara kao izdajnika, stranih plaćenika, neprijatelja, fašista, lokatora i blokadera predstavlja ozbiljan problem.

„Ako postoji problem u radu novinara, postoje institucije, kodeksi i zakonske procedure. Javno blaćenje nije normalno i na takav narativ ne pristajem“, naglasila je Kikić.

Ona je ukazala i na poruke objavljene na Instagram profilima Centra za društvenu stabilnost, u okviru objava u kojima ta organizacija navodi da je mediji Junajted grupe kleveću i tvrdi da ne targetira novinare, već da samo iznosi činjenice, završavajući post porukom da su „makaze i češalj u njihovim rukama“.

„Sve aluzije na makaze i šišanje možda su nekome zabavne i smešne, ali ima ljudi koje to plaši. Novinari imaju porodice i normalno je da takve poruke njihove porodice zabrinu i uplaše“, rekla je Kikić.

Kako je navela, novinari su samo jedna strana, dok su sa druge strane ljudi koji svakodnevno „dobijaju batine, gube poslove i trpe“, dodajući da smo svi „u istom sosu“, iako nekada neko „iskače više, a nekada manje“, ali da je situacija na opštem nivou zabrinjavajuća.

Na pitanje da li je vremenom prihvatila pritiske i pretnje kao sastavni deo posla, Kikić je odgovorila da nije normalizovala, niti želi da normalizuje stvari koje nisu normalne niti u redu.

„To što se meni i mojim kolegama kroz profesionalni život i redakcije kroz koje smo prolazili govori i pripisuje nije normalno, nije u redu i nije istina. To traje jako dugo – decenijama“, dodala je Kikić.

Govoreći o stanju medijske scene u Srbiji, Kikić je ocenila da je situacija izuzetno složena, ali ne i bezizlazna, uz ocenu da su pritisci posebno izraženi prema manjim redakcijama.

„Važno je da se ne ćuti i da se ne pristaje. Bez javnosti nema ni reakcije, ni podrške“, dodala je Kikić.

Na pitanje o ličnom zamoru, ona je odgovorila da se nije zasitila uprkos pritiscima i intenzitetu događaja.

„Dok god ima smisla i dok imam snage, nema odustajanja. Kad se zasitim – onda je vreme za penziju“, zaključila je Kikić.