Kina i Indija za "azijski vek"

On je pri kraju posete Kini kazao da dve zemlje „imaju mogućnosti da pomognu međunarodnoj zajednici suočenoj s problemima“. Želja da bude ostvaren, što u Pekingu i Nju Delhiju nazivaju „azijski vek“, bila je zajednička u komentarima najviših državnika tokom Modijeve trodnevne posete. Predsednik Kine, Si Đinping, je pozvao Modija da „ostvari stratešku potrebu naše nacionalne obnove“ i „zajednički radi na unapređenju međunarodnog poretka koji bi bio pravedniji i pošteniji.“ Modi je dodao kako će ponovno pojavljivanje na svetskoj sceni dve države, „imati dalekosežne posledice na pravac razvoja čovečanstva u ovom veku.“

Privrede Kine i Indija se ubrzano razvijaju. Kina već ima drugu po veličini ekonomiju, a Indija je treća kada se ukupni domaći proizvod meri prema paritetu kupovne moći (po tržišnim cenama). Procene Svetske banke i MMF govore da će Kina postati najveća privreda u narednoj deceniji, a Indija odmah posle SAD. Zato je nemoguće misliti o „azijskom stoleću“ bez uzajamne saradnje Indije i Kine. Tokom Modijeve posete Pekingu i Šangaju potpisano je 26 sporazuma o razumevanju, vrednih preko 22 milijarde dolara u oblastima obnovljive energije, finansija i industrijskih parkova, čeličana, medija, zabave…

Prilikom posete Indiji prošlog septembra, Si je objavio investicije u tu zemlju vredne 20 milijardi dolara tokom narednih pet godina. Sada su se dve strane dogovorile da ubrzaju rad na pripremama za izgradnju brzih železnica u prostranoj Indiji. Kao dalja područja saradnje se pominju avio industrija, nuklearna energija i pomorska privreda.

Ipak, u Kini navode kako okolnosti za ulaganja u Indiju nisu još povoljne. Uopšte, na obe strane postoji niz necarinskih barijera koje otežavaju izvoz između dve države. U Pekingu smatraju i da nije rešeno pitanje indijskog gostoprimstva Dalaj lami, duhovnom vođi Tibeta, autonomnog regiona Kine. Indija nije sretna zbog veza Kine i Pakistana, naročito oko prodaje oružja. U Nju Delhiju kritički gledaju i na ulaske kineskih ratnih brodova u Indijski okean. Peking nije oduševljen jačanjem veze Indije s njegovim rivalima SAD i Japanom.

Jedan od glavnih izazova je višedecenijsko pitanje 4.000 kilometara duge zajedničke granice, koje je 1962. dovelo do kratkotrajnog rata dve države. Kina polaže pravo na preko 90.000 kvadratnih kilometara na istoku Himalaja kojim se upravlja iz Nju Delhija. Iz ovog grada tvrde da Kina okupira 38.000 kvadratnih kilometara njegove teritorije na Aksai Ćin platou na zapadu zemlje.

Posle intenzivnih razgovora Modija s kolegom Li Kećijangom, dve delegacije su se složile da počnu s godišnjim posetama vojnih zvaničnika, povećaju broj susreta komandanata pograničnih trupa i da prorade vojne „vruće“ telefonske linije kako bi bili otklonjeni mogući sukobi.

Elektronske vize za Kineze

Kako bi bio rešen još jedan izazov u bilateralnim odnosima, indijski premijer Modi je objavio uvođenje elektronskih viza za državljane Kine, kao vid liberalizacije putnog režima. Dogovoreno je i više sporazuma između bratskih gradova i provincija, jer u odnosima među građanima dve države sada učestvuje manje od milion ljudi.