Kina postaje druga ekonomska sila sveta

Kina je ubrzala oporavak od finansijske krize u poslednjem kvartalu 2009, budući da je ostvarila veći ekonomski rast od zacrtanog. Bruto domaći proizvod (BDP), ključni pokazatelj ekonomskog stanja jedne zemlje, porastao je za 10,7 odsto u poslednjem kvartalu 2009. u odnosu na poslednja tri meseca 2008. Kina je tokom prošle godine ostvarila ekonomski rast od 8,7 odsto, dok je bruto društveni proizvod u većini država sveta opadao.

Ekonomisti ovakve podatke ocenjuju kao impresivne i smatraju ih rezultatom borbe Pekinga protiv finansijske krize – stimulativne napore koji uključuju paket fiskalne potrošnje od 586 milijardi dolara i odobrenje zajma bankarskom sektoru od više od 1,2 biliona dolara tokom prošle godine.

„Ovo su impresivni rezultati. Ekonomisti će morati da prouče kako je Kini ovo pošlo za rukom. Da ste me pre dve godine pitali da li je ovo moguće, odgovorio bih da nije moguće da Kina beleži privredni rast od 10 odsto dok je Amerika i dalje u recesiji. Mislim da je ključno bilo to što je kineska vlada povećala potrošnju kako bi stimulisala privredu. Vlada je značajne sume novca investirala u infrastrukturu i u izgradnju stanova. Kineskom rastu svakako nisu doprineli potrošači u razvijenim zemljama koji ne troše puno novca, smatra ekonomski komentator Stiven Mor.“

Ipak, Ma Điantang, šef Nacionalnog biroa za statistiku, smatra da brojke treba shvatiti sa određenom dozom opreza. Prema njegovom mišljenju, Kina je još uvek opterećena ogromnim brojem stanovnika i niskim nivoom ekonomskog razvoja. „Uprkos povećanju BDP i ekonomskih kapaciteta, moramo da budemo još svesniji da smo i dalje zemlja u razvoju“.

Stručnjaci ocenjuju da je porast od 8,7 odsto tokom godine važan za Peking koji sada može da se hvali da je vodio ekonomiju kroz godinu ekstremnog previranja i pada globalne trgovine, a da pri tom nije dopustio da godišnji rast BDP padne niže od politički osetljivog nivoa od osam odsto. Glen Magvire, ekonomista iz Sosijete ženeral, rekao je da su kineske vlasti znatno promenile politički jezik. Izrazi poput „ekspanzivna fiskalna politika“ i „prikladno labava monetarna politika“ izbačene su iz upotrebe u Kini, te se sada kaže da će „Kina intenzivirati fokus, fleksibilnost ekonomske politike“.

Jing Ulrik, jedan od vodećih ekonomista u JP Morganu, rekla je da najnoviji ekonomski podaci ukazuju na to da ekonomski oporavak Kine uzima sve više maha. Ona je naglasila da postoji velika verovatnoća da ekonomski rast u 2010. prevaziđe nivo iz 2009, ali je upozorila da porast investicija može da se uspori usred strože kontrole javnih projekata. Prema njenim rečima, vlasti verovatno mogu da priušte sebi manju agresivnost kada je reč o stimulativnim paketima, ali je „oporavak još uvek ugrožen, te izlazna strategija treba da bude postepena“.

Prema mišljenju jednog dela stručne javnosti, nagli porast cena indeksa potrošačkih cena i cena nekretnina u izvesnom broju velikih gradova ukazuje na to da će sledeći veliki izazov Kine biti održanje kontrole nad inflacijom. Taj zadatak, navode stručnjaci, biće veoma komplikovan, imajući u vidu činjenicu da je ogromni dug odobren bankama bio kritičan po ekonomski oporavak zemlje.

Kakva god da je raspodela bogatstva u Kini, ubrzani rast kineske privrede trebalo bi da bude dobra vest za ostatak sveta, koji se, neko brže, neko sporije, izvlači iz recesije. Ako se kineska privredna mašinerija ponovo zahuktava, onda to znači da će Kina više uvoziti iz ostatka sveta i podstaći rast drugih privreda. Svetska banka predviđa da će ova godina za globalnu privredu biti bolja od prošle. U njenoj najnovijoj analizi predviđa se da će globalni bruto društveni proizvod u 2010. porasti za 2,7 odsto.