"Kineska" banka uspešna i pre nego što je proradila

Buduće osnivačke članice AIIB, njih 57, su se složile u pogledu ciljeva investicione i razvojne banke, članstva, udela, glasačkih prava, funkcionisanja, upravljanja i procesa donošenja odluka. Slede ratifikacije u parlamentima država članica pre nego što AIIB počne da deluje.

AIIB je međunarodna finansijska institucija koju predvodi Kina i ima za cilj da finansira infrastrukturne projekte u Aziji, ali i na Bliskom istoku, u Africi i Evropi. Takav geografski opseg se poklapa sa inicijativom „Jedan pojas, jedan put“ koju je 2013. izneo kineski predsednik Si Đinping aktualizujući stare trgovačke Puteve svile, kopnom od Azije ka Evropi i morem prema Persijskom zalivu, Istočnoj Africi i Mediteranu.

Mnoge države u Aziji, ali i u drugim delovima sveta, nemaju mogućnosti da finansiraju preko potrebne infrastrukturne projekte. Sa druge strane, postojeće svetske finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka (SB) ili Azijska banka za razvoj (ADB) suočavale su se, naročito od početka globalne finansijske krize 2008, sa manjkom sredstava, ali i od ranije uočenom birokratskom praksom.

Posebno su novonastajuće velike privrede Kine, Indije, Rusije i Brazila, članice grupacije BRIKS (tu je i Južna Afrika), bivale sve nezadovoljnije zbog neuspešne reforme procesa odlučivanja u MMF koja je trebalo da im omogući veće pravo glasa, u skladu se njihovim ekonomskim rastom poslednjih decenija. Kongres Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju najveći broj akcija u MMF i SB, već godinama blokira reformu MMF.

Predsednik Si je predložio osnivanje AIIB u oktobru 2013. Godinu dana kasnije je 21 azijska zemlja potpisala sporazum o osnivanju banke.

Osnivački članovi AIIB su mnoge azijske zemlje, ali i one sa Bliskog istoka i iz Latinske Amerike. Očekuje se da će AIIB uskoro imati preko 70 država-članica, više od ADB, sa sedištem u filipinskom glavnom gradu Manili. ADB deluje više od pola veka sa kapitalom od 150 milijardi dolara, od čega je trećina iz SAD i Japana.

AIIB je, uprkos početnom protivljenju Vašingtona, privukla mnoge značajne saveznike SAD, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i Južnu Koreju. SAD i Japan su najistaknutije države koje nisu u AIIB, ali su iz Pekinga poručili kako su im vrata banke otvorena.

AIIB će imati registrovani kapital od 100 milijardi dolara, a Kina, druga najveća svetska privreda, će imati najveći broj akcija, 30, 34 odsto. Sedište AIIB će biti u Pekingu, a Kina će pružiti „pouzdanu i snažnu podršku,“ kazao je ranije ministar Lu. Pominje se i da će predsednik banke biti jedan od najsposobnijih kineskih administratora Đin Likun, nekadašnji zamenik ministra finansija i potpredsednik ABD.

Indija će imati drugu najveću kvotu, a slediće Rusija, Nemačka, Australija i Indonezija. Azijske države će posedovati 75 odsto kapitala AIIB, pa tako i glasačkih prava.

Predsednik SAD Barak Obama je, saopštavajući da ta zemlja za sada neće pristupiti AIIB, kazao da se Vašington nada saradnji sa novom razvojnom bankom, „kao što to činimo sa Azijskom bankom za razvoj ili Svetskom bankom.“

Uprkos zabrinutosti u pojedinim krugovima u svetu da će AIIB predstavljati izazov za postojeći poredak multinacionalnih kreditnih institucija, MMF, SB i ADB su izrazile spremnost za saradnju sa novom bankom kako bi bila obezbeđena sredstva za razvoj infrastrukture u Aziji. Podaci ADB pokazuju da će u periodu 2010-2020, za poboljšanje infrastrukture u Azijsko-pacifičkom regionu biti potrebno oko osam biliona dolara.

Zvaničnici u Pekingu ističu da AIIB neće biti konkurent postojećem međunarodnom ekonomskom poretku, već njegova dopuna i omogućiti Kini da preuzme veći deo odgovornosti u svetskoj privredi.

Banka će početi sa radom do kraja 2015, pod uslovima: da najmanje 10 budućih članica potpiše sporazum, a da početni prijavljeni kapital ne bude manji od 50 odsto od registrovanog.

Po nekim posmatračima, AIIB je ostvarila uspeh i pre nego što je proradila. Naime, zvaničnici ADB su saopštili da će razmotriti svoje procedure kako bi mogli da se nose sa AIIB za koju se očekuje da će delovati brže. Takođe, na dan prošlomesečnog zasedanja budućih članica AIIB u Singapuru, premijer Japana Šinzo Abe je saopštio da će vlada u Tokiju u narednih pet godina omogućiti 110 milijardi dolara za projekte infrastrukture u Aziji.

U međuvremenu, prema kineskom ministru Luu, svi zainteresovani u AIIB tesno sarađuju na listi projekata i nastoje da prva investicija nove banke bude „veoma uspešna.“

Peking ne insistira na pravu veta

Zamenik kineskog ministra finansija Si Jaobin je kazao u intervjuu za državnu novinsku agenciju Sinhua da su udeo i glasačka prava svake članice AIIB u početnoj fazi posledica sadašnjih pravila, a da će možda biti promenjeni kada se u budućnosti banci pridruže druge države. „Kina ne insistira na pravu veta“, istakao je Si.