Kinezi postali rasipnici, a Amerikanci štediše

Nisu samo u pitanju automobili, Kinezi u većoj meri ove godine nego stanovnici drugih svetskih država nemilice kupuju frižidere, mašine za pranje veša, kompjutere, činjenica koja u velikoj meri iznenađuje SAD kao najveće tržište na svetu. „Kinesko tržište beleži procvat poslednjih nedelja“, potvrđuje Džon Bonel, direktor azijskog Društva za tržišna predviđanja.

Kina doživljava ekonomski procvat u trenutku kada se veći deo sveta suočava sa posledicama recesije: Amerika je opterećena dugovima, otpuštanjima radnika. Nakon višedecenijskog trenda potrošnje, Amerikanci danas štede. A Kinezi, koji su do sada bili skloni štednji, sve više troše. Među 1.3 miliona stanovnika, porast zarada je konačno omogućio većem delu Kineza da lagodnije žive. Pitanje koje postavlja ekonomisti jeste dokle će uspeti da održe trend trošenja? Vlada u Pekingu je povećala izdvajanja za pomoći, subvencije i pozajmice bankama. Da li će ovaj trend potrošnje preobratiti Kinu u istinsko potrošačko društvo pitanje je ne samo Kine, već i celog sveta.

Godinama, Zapad je vršio pritisak na Kinu da poveća domaću potrošnju i smanji zavisnost od izvoza, jer je ta preterana zavisnost izokrenula tok globalne trgovine. Naime, kako bi sačuvala svoju „izvoznu mašinu“, Kina je održavala valutu ispod prave vrednosti ne bi li svoje proizvode učinila konkurentnijim na stranim tržištima. Takođe, vlasti nisu dozvoljavale povećanje zarada svojim građanima a kamatne stope na bankarske depozite bile su na veštački niskom nivou u korist izvoznika.

Kineski trgovinski višak i preterana intervencija na novčanom tržištu glavni razlog su nagomilanih 2.27 biliona dolara rezervi, uglavnom u trezorima u SAD, tu su i hipotekarne garancije i drugi dolarski ulozi, kao i finansiranje američkih pozajmica. Kineska „škrtost“ omogućavala je američku raskalašnost, objašnjavaju ekonomisti. Da su Kinezi kupovali više a Amerikanci štedeli, globalna ekonomska razmena bila bi stabilnija, navode stručnjaci. Stoga je, kineska rapidna potrošnja dobra vest za ceo svet. Prvi put, Kina a ne SAD je lokomotiva koja vuče globalnu ekonomiju u pokušaju da je izvuče iz krize. No, kineski slabi apetit prema američkim izvoznim proizvodima znače da glavne koristi uživaju izvoznici kineske robe i poslovni svet Kine.

Proizvođači automobila trljaju ruke jer će ove godine prodati 12.8 miliona automobila i lakih kamiona u Kini, dok će u Americi prodati 10 miliona. Takođe, do kraja godine biće prodato 185 miliona frižidera, mašina za pranje veša, i drugih kućnih aparata, u poređenju sa 137 miliona koliko će biti prodato na američkom tržištu. I kada je reč o kompjuterima Kina je u solidnoj prednosti u odnosu na Ameriku u trećem kvartalu: kupljeno je 7.2 miliona kompjutera u Kini u poređenju sa 6.56 miliona u SAD. S druge strane, Amerikanci se sve više uzdržavaju od kupovine mnogih stvari od obuće do nameštaja.

U isto vreme, kineske banke su povećale obim davanja potrošačkih zajmova. Tako je obim prodaje automobila finansiran od pozajmica udvostručen ove godine, iako i dalje većina Kineza odlaze kod dilera automobila sa kešom u džepovima. Kupovina automobila na kredit povećana je za 40 odsto u prvih devet meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine. S druge strane, na svakih osam Kineza ide jedna kreditna kartica u poređenju sa dve kreditne kartice na svaku ženu, muškarca i dete u SAD.

Jong Va Li, ekonomista u Azijskoj banci za razvoj, ukazuje da nije reč samo o veličini, već o brzini uspona kineske ekonomske moći koja je zaista neverovatna u regionu“. Jong navodi da to otvara mnoga pitanja, ne samo ona vezana za trgovinu, već ključno pitanje koja će biti uloga Kine u budućnosti“. Jong ipak upozorava klima potrošačkog komfora, zasnovanog na pozajmicama mogao bi biti uzrok problema u budućnosti. Kineska bankarska regulatorna komisija nedavno je naložila bankama da budu uzdržane u pozajmicama do kraja godine, u strahu da bi jedan deo ovogodišnjih pozajmica mogao da naruši dužničku ravnotežu u narednih nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa hipotekarnim pozajmicama u SAD.

Kina je dugo tvrdila da je zemlja u razvoju, iako je njena ekonomska moć daleko nadmašila svaku zemlju u razvoju. Za mnoge u Aziji Kina je ekonomski džin.