Kladničanin: Priča iz tabloida o otcepljenju Sandžaka ne pije vodu, studenti kod Bošnjaka učvrstili osećaj pripadnosti Srbiji

Politikolog kaže za N1 da već 35 godina slušamo priče koje se usmeravaju prema Sandžaku da tamo postoje separatističke i autonomaške pretenzije.

„Što ne mora da znači da takvih politika nije bilo ’90-ih godina i da neke političke bošnjačke stranke nisu u svojim programima zastupale autonomiju Sandžaka. Međutim, od 2000-ih godina, a naročito od 2010. godine na ovamo, bilo kakva priča o autonomiji i otcepljenja Sanžaka i bilo kakvih separatističkih tendencija koje nam tabloidi inputiraju zapravo ne pije vodu“, navodi Kladničanin.

On ističe da je prošlo vreme separatizma i tih i takvih politika, čak te politike ne dobijaju i na izborima ne dobijaju značajnu podršku da bi priča o autonomiji Sandžaka u delu i u praksi bila sprovodiva.

„Sandžak od 1991. godine, nakon oktobarskih promena, pa do danas, uvek je bio dimna bomba svih režima koji su vladali u ovoj zemlji da se skrene pažnja na neke teške i bolne teme. Posebno političke teme koje su bile aktivne, pa se koristio Sandžak kao poligon da bi se zastrašila Srbija od nacionalista, separatista, vehabista, džihadista, terorista i ne znam kakvih sve kvalifikacija se nije lepilo ovom regionu“, kaže politikolog.

On navodi da je studentska pobuna potpuno potrla priču o nacionalizmu iz 90-ih i kako je inputirano da taj nacionalizam može danas da živi u Sandžaku.

„Niti smo nacija i zajednica koja ima bilo kakve osećaje nacionalizma, separatizma i odvajanja od države Srbije. Sandžak je sastavni deo Srbije i to se pokazalo unazad. Sve ovo vreme Bošnjaci su negovali taj svoj osećaj prema zemlji Srbiji, a ovo što su studenti uradili je samo učvrstilo taj osećaj pripadnosti Srbiji“, ističe Kladničanin.

Pogrešno je što tabloidi zloupotrebljavaju simbole i da devojku sa hidžabom predstavljaju kao teroristkinju, a muškarca sa bradom kao nekog vehabiju, smatra politikolog.

„Te simbole prisvajaju tabloidi da bi proizveli tu sliku, a mi godinu dana imamo drugačiji pristup, da su sada ti simboli prihvaćeni od ostatka Srbije. Zaista je bilo neverovatno da devojka sa hidžabom drži zastavu Srbije i ponosno je nosi – to su bile slike, nažalost, koje mi nismo mogli da gledamo u nekim periodima pre. U ovih godinu dana je ta slika postala naša realnost“, objašnjava Kladničanin.

On navodi da je spirala neprihvatanja drugog i drugačijeg prekinuta i da su simboli od strane studenata preuzeli novo učitavanje i da su se nekako šajkača, kokarda i hidžab pomirili.

„Upravo bunt mladih potire te razlike koji mi stariji i generacija starija od nas teško može da svari, jer govorimo o jednoj generaciji koja potpuno drugačije strategije ima“, kaže politikolog.

Juče je bilo malo građana Novog Pazara na protestu na koji su pozvali studenti, navodi Kladničanin.

„Imamo situaciju da je politička okolnost u Pazaru takva da mi ovde imamo političke aktere koji su deo ovog režima, imaju svoje ministarske pozicije i aranžmane, i prosto moramo da računamo da su ti građani koji ne izlaze pripadaju tim politički akterima i ne vide sebe u tom procesu“, kaže on.

Najvažnija slika iz Novog Pazara juče jeste govor studenta Enesa Džogovića koji ohrabruje.

„On je rekao da je univerzitet kolevka znanja, da treba sačuvati državni univerzitet i da na nekom nivou treba započeti dijalog sa novoizabranom rektorkom, jer je DUNP jedini univerzitet koji je trenutno u blokadi“, naveo je Kladničanin.