Klinton juče, Klinton danas

Prva se oglasila američka ambasada u Hrvatskoj empatičnim, reklo bi se i saopštenjem na ivici neutralnosti, kojim je poručila da je Hrvatska imala pravo na odbranu nezavisnosti i teritorijalne celovitosti. Potom je ambasador SAD u vreme Oluje, Piter Galbrajt rekao da je njegovo mišljenje – suprotno odluci suda – da akcija nije bila udruženi zločinački poduhvat na čijem je čelu bio Franjo Tuđman. Aktuelni ambasador SAD u Hrvatskoj, Džejms Foli odlučio je da zagonetnom izjavom na konferenciji o tržišnoj konkurentnosti u Zagrebu pojača saopštenje izdato par dana ranije: „Znajte, Sjedinjene Države su uz vas“!

Naposletku, Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika Hilari Klinton koji je zadužen za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope o Hrvatskoj je govorio veoma pohvalno: ocenio je da je „Hrvatska najviše napredovala u poštovanju vladavine prava u poslednjih 10 godina od svih zemalja na Balkanu“. „Razumem da će biti nezadovoljstva naroda u Hrvatskoj. Ali treba kazati da je, kakvo god bilo političko mišljenje, veoma važno da reakcije budu dostojanstvene i mirne i u okviru vladavine prava“, rekao je Kantrimen za Glas Amerike.

Naredni meseci pokazaće da li su hrvatske nade u prekookeanskog saveznika utemeljene ili su tek puki odraz frustracije viđene na demonstracijama nakon izricanja presude. Jedna od slika iz hrvatskih gradova koje su obišle svet posle završetka TV prenosa iz haške sudnice bila je šahovnica u zagrljaju s američkom zastavom. Hrvatski, da se poslužimo eufemizmom, evroskeptici brzinski su zaključili da je osuda Gotovine i Markača izrežirana u briselskoj kuhinji i da su Sjedinjene Države koje su 1995. u velikoj meri doprinele padu Krajine jedini pravi prijatelj Hrvatske (druga je stvar što je Tribunal organ Ujedinjenih nacija, a ne Evropske unije, kako je podsetila Vesna Pusić, predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU.

Portal Slobodne Dalmacije izvestio je juče da hrvatski iseljenici u SAD skupljaju novac za oglas u Njujork tajmsu u kojem će zahtevati da Vašington i „članovi UN stvore politiku koja će poništiti presude protiv Gotovine, Markača i hrvatskog naroda“. To će ih koštati 60.000 dolara.

Tuđmanov ministar spoljnih poslova, Mate Granić smatra da je saradnja ex-yu država s Haškim sudom političko pitanje i pitanje par excellence državne bezbednosti. „Beograd je pregovarao o svakom dokumentu koji je trebalo da ide u Haški sud, i s Karlom del Ponte neke stvari uspeo da ispregovara“, rekao je Granić za Hrvatski radio. Amerikancima, prema njegovom mišljenju, ne odgovara kategorizacija zločinačkog poduhvata u presudi generalima jer je završetak rata u Hrvatskoj i BiH najveći uspeh Klintonove administracije (ili kako nam je duhovito rekao Predrag Simić, profesor i nekadašnji diplomata, „u vreme Oluje Bil Klinton je bio predsednik SAD, a koliko znam sadašnji državni sekretar je njegova žena“). Granić veruje da ima prostora za diplomatiju i kaže da zna kako Amerikanci „to rade“: „Zalažem se za tihu vrhunski kompetentnu diplomatiju o kojoj se javno ne govori ništa“.

Jadranka Kosor diplomatiju je već pokrenula formiravši lobistički tim koji treba da dovede do preinačenja presude. Pre svega za rušenje formulacije o udruženom zločinačkom poduhvatu. Mišljenje pravnika o realizaciji njenog nauma diplomatskim putem je nepodeljeno. Poznati hrvatski advokat Zvonimir Hodak i srpski profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović izgovorili su identičan stav: „Nema šanse!“. Hodak smatra da Hrvatska ima poltronsku diplomatiju i da joj nedostaje snažni i harizmatični ministar spoljnih poslova. Političar Damir Kajin podsetio je da je vođa lobističkog tima, za kojeg hrvatski mediji tvrde da je od presudnog uticaja na Kosorovu, nekada spavao pod Pavelićevim portretom i izrazio sumnju u kompetentnost premijerkinih izabranika.

Nema sumnje da će Hrvatska učiniti sve što može da u žalbenom postupku promeni presudu. Ukoliko Vašington proceni da je Oluja za Ameriku nešto više od događaja iz prošlosti, svakako će biti veoma pažljiva. Otuda uz izraženu solidarnost Hrvatskoj američke diplomate ne propuštaju da pomenu da su podržali Oluju, ali ne i zločine. Pokušaji iz poslednjih nekoliko godina da se balkansko-američka ratna savezništva iz devedesetih oživotvore imala su promenljiv uspeh: dok je to na Kosovu uspelo, u Bosni i Hercegovini nije. Haris Silajdžić i njegovi politički saveznici godinama su pokušavali da u Belu kuću vrate politiku koju je prema bosanskim Srbima sprovodio Bil Klinton. Stvar se završila potpunim krahom za Silajdžića. Obamina administracija sigurno će dobro promisliti da li joj je potrebno vezivanje za Tuđmana čija zločinstva ovih dana, posle Tribunala, i Hrvatska sebi i svetu ponovo otkriva.