Veliki monopolista je aktivirao svoje uterivače dugova, koji uz pomoćspecijalnih makaza uvode red u kupoprodajni odnos između potrošača i proizvođača struje. Elektrodistribucija u Subotici ovih dana, kao što to radi većdecenijama, šalje obaveštenja, bolje reći pretnje, svima koji nisu „izmirili svoje obaveze“ po osnovu potrošene struje, jer će im u protivnom biti obustavljena dalja isporuka električne energije.
Odnosno, uterivači dugova će im preseći strujne žice, a ukoliko potonji žele da i dalje žive u XXI veku i koriste energiju, moraće nakon toga platiti poseban namet da im se struja ponovo uvede. Naravno, na šalteru Elektrodistribucije, kod koje se moli za ponovno priključenje, morate pokazati i uplatnicu o namirenom dugu. A taj luksuz ponovnog uvođenja struje potrošačplaća nešto preko 4.000 dinara, ili polovinu najmanje penzije u državi. (Da bi bilo sasvim evropski, Elektrodistribucija se u istom tekstu zahvaljuje svojim lojalnim kupcima koji su na vreme izmirili svoje obaveze.)
Onih koji redovno izmiruju obaveze, kaže jedini distributer energije u našoj zemlji, u Subotici je 56 odsto. Šta je sa ostalih 44 odsto? Da li su to građani skloni subverziji, pa neplaćanjem računa žele da podriju elektodistributivni sistem? Što se Subotice tiče, većina tih osumnjičenih pripada sloju parija, većdobro materijalno i moralno podrivenih građana dugogodišnjim političkim sistemom, i njima na pamet ne pada da potkradaju i podrivaju bilo koga. Oni odavno žive sa teškim ili-ili dilemama – ako ćeš nahraniti i obući decu, platiti školovanje, obezbediti ogrev, onda ne ostane mnogo za struju, komunalije, režiju uopšte. Rešenje je ponekad preskočiti pokoji mesec, a zatim platiti dug… A ako je možda neko poželeo neki luksuz, i otišao na odmor, neminovno je upao u rizik i postao begunac pred Elektrodistribucijom. Koja će ga, zna se, sačekati iza prvog ćoška. Ovde ipak nije rečo neplaćanju obaveza, nego o činjenici da država, alias Eelektrodistribucija, ima makaze, ima uterivače, i ima monopol, a potrošačnema čak ni alternativu. Zbog načina na koji određuje cene, i na koji obračunava potrošene kilovate – što je prava misterija za prosečnog čoveka – ova moćna institucija bi, kada bi joj uveli konkurenciju, za samo mesec dana izgubila većinu svojih klijenata. Sa druge strane, ona nije ni izbliza tako revnosna kada je u pitanju njen deo obaveze. Isključuje vam struju kada joj se prohte, i koliko joj se prohte, za sve kvarove nikada nikome nije odgovarala niti to uvažila kao prodatu robu s greškom, kada god joj se isprazne kase, podiže cenu, proziva vas, opominje, i ponaša kao da nekome nešto poklanja… Cena struje kod nas možda jeste ispod evropskih, ali to je većkomedija koja postaje zaista gorka.
A bilo bi takođe lepo kada bi i građani mogli da se „makazama“ obrate svojoj državi kad god ona ne izmiri svoj dug prema njima – kada god kasne penzije, kada god su oni predmet nečije agresije, nesavesnosti, bahatosti, pljačke, prevare, kada god su poniženi, obespravljeni, prevareni. Ali, nije svako Elektrodistribucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
