Ko je u Visokom savetu tužilaštva odgovoran zbog poništenog konkursa za izbor novih tužilaca?

Odgovornost za propast konkursa naši sagovornici posmatraju različito, ali je jedno sigurno – u ovom telu ne postoji jedinstvo i dogovor.

VST broji 11 članova, od kojih nisu svi tužioci. Pored tužilaca Savet čine i ministar pravde Nenad Vujić, Vladimir Simić kao istaknuti pravnik, ali i vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac. Predsednik VST je zamenik vrhovnog tužioca Branko Stamenković.

Zanimljivo je da su upravo članovi koji ne dolaze iz redova tužilaca na sednici bili uzdržani, a to su ministar pravde i Vladimir Simić. Pored njih, glasanju nisu prisustvovali tužioci Predrag Milovanović i Boris Pavlović. Oni su u mejlu poslatom predsedniku VST najavili da neće biti prisutni na sednici, dok su prethodnu napustili kao vid protesta. Milovanović je svoje odsustvo pravdao svojim predizbornim aktivnostima, jer slede izbori za novi mandat VST, ali je i naveo da ne želi da učestvuje u farsi.

Stamenković: Dvojica članova svoje izborne aktivnosti stavila iznad izbora novih kolega

Predsednik VST Branko Stamenković za Danas kaže da su četiri sprovedena konkursa u skladu sa ustavnim i zakonskim izmenama i u okviru značajno novih izbornih pravila koja je Savet jednoglasno usvojio u prvoj polovini prošle godine, i koji su trebali da budu krunisani izborom 88 javnih tužilaca, imali neuspešan ishod zbog odsutnosti dva člana Saveta iz reda javnih tužilaca, koji su, kako kaže, pretpostavili svoje izborne aktivnosti za članove Saveta u novom mandatu izborima svojih kolega, i uzdržanosti ministra pravde Vujića i istaknutog pravnika Simića.

„Odsutnost i uzdržanost članova još više čudi ako se zna da su dvojica od njih aktivno učestvovala u dosadašnjem postupku izbora bez primedbi i da su rang liste predstavljale i rezultat njihovog ocenjivanja kandidata. Iako je sedam članova Saveta glasalo za sve predloge izvestioca, nedostatak samo jednog glasa iz prethodnih razloga doveo je do praktičnog poništenja svih ovih izbora“, kaže Stamenković.

On smatra da će ovo imati dalekosežne posledice po funkcionisanje tužilaštava.

„Posledice će, po mojoj proceni, biti značajne i dugotrajne imajući u vidu da će novi konkursi i sve izborne radnje morati biti ponovo sprovedene, uključujući i moguće žalbene postupke pred Ustavnim sudom. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, za navedeno je potrebno najmanje godinu do dve, a možda i značajno više, ukoliko se budu ostvarile najave zakonskih i podzakonskih izmena. Do tada će sva javna tužilaštva koja su pogođena ovim negativnim ishodom morati da funkcionišu u uslovima značajnog nedostatka ljudstva“, zaključuje Stamenković.

Radosavljević: Odgovornost na predsedniku VST

Zamenik predsednika predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Aleksandar Radosavljević stvari vidi drugačije od Stamenkovića. On za Danas kaže da je stvarni uzrok poništenja konkursa nerad samog VST-a iz koga je proistekao nerad komisija koje je sastavio VST za sprovođenje konkursa, u čijem sastavu nisu bili samo članovi VST, već i drugi javni tužioci ili glavni javni tužioci, čime je obesmišljena osnovna uloga VST da bira javne tužioce, s obzirom na to da su se odluke donosile na osnovu predloga tako sastavljene komisije.

„Sve radnje neophodne za sprovođenje konkursa su nepotrebno dugo trajale, pa su tako od raspisivanja konkursa do formiranja komisije, pa do obavljanja razgovora sa kandidatima, prolazili meseci, pa i godine, što je sam izborni proces učinilo besmislenim, imajući posebno u vidu da je na desetine kolega u međuvremenu steklo uslov za izbor, te da konkurs koji je raspisan pre dve godine ne odražava stvarno stanje u pogledu broja kandidata koji bi se sada javili na konkurs. Ovako bi izbor bio toliko sužen samo na one kandidate koji su se javili u roku ostavljenom za prijavu po konkursu od pre dve godine i taj krug bi bez potrebe bio zatvoren“, kaže Radosavljević.

Kao još jedan veliki problem on vidi i netransparentnost rada Komisije.

„Više članova VST se žalilo da su im rang liste koje sačinjava Komisija bile dostupne tek na dan održavanja sednice, te su stavljani pred svršen čin. Netransparentnost se ogleda i u činjenici da je u većini slučajeva maksimalan broj bodova dobijalo tačno onoliko kandidata za koliko mesta je i raspisan konkurs, što direktno obesmišljava osnovnu i glavnu ulogu VST-a, a to je izbor javnih tužilaca, imajući u vidu da je taj posao de facto obavljala Komisija. Za ovo najveću odgovornost snosi predsednik Saveta, iako se sada odgovornost pokušava prebaciti na dva izborna člana VST-a, Predraga Milovanovića i Borisa Pavlovića, koji na više sednica unazad zastupaju iste ili slične stavove i uvek su bili nadglasani, a tokom celog svog mandata su insistirali na raspisivanju konkursa, brzom sprovođenju istih i biranju javnih tužilaca“, kaže Radosavljević.

On misli da neće biti posledica poništenja konkretnih konkursa, jer kaže da javna tužilaštva u Srbiji ovako funkcionišu godinama unazad, s obzirom na to da se konkursi ne sprovode u razumnom roku, niti se biraju novi javni tužioci u osnovnim javnim tužilaštvima ili popunjavaju upražnjena mesta u višim i apelacionim javnim tužilaštvima.

Ilić: Nije mi jasno kako je Dolovac tako drastično promenila uverenja

Tužilac Vrhovnog tužilaštva Goran Ilić za Danas kaže da je konkurs propao jer u ovom trenutku ne postoji dogovor u VST.

„VST, pored tužilaca i istaknutih pravnika, čine i ministar pravde koji je politička ličnost i vrhovni tužilac koji, s obzirom na to da ga bira Narodna skupština, mora da dobije i političku podršku, tako da vrhovni tužilac nije samo profesionalac, već poseduje i demokratski, odnosno politički legitimitet. Savet ima raznorodan sastav, a za odluku je potrebna većina od osam glasova (od jedanaest članova), jasno je da odluke moraju da budu plod dogovora. Očigledno je da dogovora u sadašnjem Savetu nema i da je izbor tužilaca iznet pred Savet bez prethodnih konsultacija članova, koje bi dovele do toga da se obezbedi potrebna većina“, kaže Ilić.

Dodaje da, iako ne prati pomno rad Saveta, „zaparala mu je uši“ izjava vrhovne tužiteljke Dolovac u kojoj izražava zabrinutost zbog toga što su javna tužilaštva nepopunjena i što Savet ne donosi odluke.

„Bio sam zamenik predsednika Državnog veća tužilaca, tela koje je prethodilo Visokom savetu tužilaštva i koje je imalo sličnu ulogu kao Savet. Dobro se sećam da vrhovna tužiteljka tada nije sazivala sednice u dužem periodu i da je nama članovima bilo jasno da je razlog to što nije imala većinu u tom organu, a pretpostavljam da joj nije odgovaralo i moje delovanje kao poverenika za samostalnost, jer sam ukazivao na pritiske kojima su tužioci bili izloženi. Šta se desilo da ona tako drastično promeni uverenja, ne znam“, navodi Ilić.

Ilić, ipak, osuđuje uvredljivu kampanju koju tabloidi vode protiv Dolovac.

„Rad Saveta u poslednje vreme prati jedna uvredljiva kampanja koja se vodi protiv vrhovne tužiteljke. Premda se ona nije oglašavala prilikom napada na javne tužioce, ja moram da kažem da sam apsolutno protiv te i takve uvredljive kampanje koju protiv vrhovne javne tužiteljke vode provladini tabloidi“, kaže Ilić.