Ko još očekuje sneg u januaru – Beograd put sigurno ne

Vozila GSP-a u garaži, kada su i bila deo saobraćaja zbog „ćelavih“ guma sletala su sa kolovoza. Saobraćaj je juče bio onemogućen, ulice zatrpane snegom, pa dobra opcija nije bila ni vožnja automobilom.

Beograđani koji su se usudili da juče izađu napolje (jer je sneg najstrašnija stvar koja se može desiti glavnom gradu) bili su primorani da idu peške. Doduše, na svoju odgovornost, jer pored kolovoza ni trotoari nisu očišćeni, što stvara dodatnu opasnost.

Ali da stvari ne budu toliko crne, bar su zbog nesposobnosti Beograd puta građani sa studentima sinoć uživali u grudvanju ispred Narodne skupštine, na mestu gde je do nedavno bio Ćacilend. Takođe, još jedna lepa vest za sve Beograđane je da je posle osam meseci Trg Nikole Pašića konačno prohodan.

Grad se tek polako oporavlja od kolapsa, gradski prevoz se polako vraća u normalu i to zato što je sneg umeđuvremenu prestao da pada, ali ostaje pitanje – ko je glavni krivac zbog paralisanog Beograda i šta treba uraditi da do ove situacije ne dođe ponovo.

Koordinator za saobraćaj ZLF-a Zoran Bukvić ocenjuje da kolaps saobraćaja tokom snežnih padavina u Beogradu nije posledica nedostatka resursa, već loše organizacije i nespremnosti nadležnih gradskih službi, ali i da se ne seća da je u prethodnim decenijama, čak ni tokom znatno težih ekonomskih prilika i obilnijih snežnih zima, dolazilo do potpunog zastoja gradskog prevoza, kakav je zabeležen juče.

„I ranije smo imali ozbiljne zime, ali su službe tada funkcionisale efikasnije. Nije se dešavalo da linije gradskog prevoza praktično prestanu da rade. Iskreno, ne pamtim ovakvu situaciju“, navodi Bukvić.

On kao ključni problem ističe nespremnost gradskih struktura i preduzeća zaduženih za održavanje puteva, pre svega Beograd puta.

„Imali smo informacije da je na raspolaganju bila samo polovina vozila. To govori da kapaciteti postoje, ali da nisu bili blagovremeno aktivirani. Sneg nije pao iznenada – prognoze su postojale“, ističe.

Prema Bukvićevim rečima, problem nije u opremi ili ljudstvu, već u izostanku pripravnosti.

„Rešenje je prilično jednostavno – kada se najave snežne padavine, službe moraju biti u punoj pripravnosti i reagovati odmah. To je pre svega organizaciono pitanje, a ne pitanje resursa“, ističe Bukvić.

Dodaje da se stiče utisak da su nadležni potcenili najave meteorologa, računajući da sneg neće biti obilan ili da će brzo da se otopi.

„U ovakvim situacijama morate da planirate najgori scenario. To je svrha zimskih službi. Ovde se desilo suprotno – kao da ih je sneg zatekao“, zaključuje Bukvić.

Odbornik PSG-a u Skupštini Beograda Stefan Simić ukazuje da kolaps saobraćaja tokom snežnih padavina predstavlja posledicu višegodišnjeg zanemarivanja javnih preduzeća, pre svega Beograd puta, koji, kako tvrdi, u zimsku sezonu ulazi nespreman iz godine u godinu.

„Ne postoji nikakvo opravdanje da Beograd put u januaru dočeka sneg nespreman. Prognoze postoje, znalo se kada i koliko će snega pasti. Ipak, preduzeće nije bilo spremno“, kaže Simić.

Ističe da je na probleme upozoravao još krajem novembra i početkom decembra, nakon razgovora sa zaposlenima u Beograd putu.

„Ljudi koji tamo rade rekli su mi da vozila nisu remontovana, da su ostavljena u stanju u kakvom su bila posle prošle zime, da nema dovoljno sirovina i da preduzeće ulazi u zimu nespremno. Sve se svelo na nadu da će zima biti blaga“, objašnjava Simić.

Ocenjuje da je takav pristup doveo do toga da se grad i nadležne službe „uzdaju u boga i vremenske prilike“, umesto u planiranje i organizaciju. Kao posebno problematično izdvaja izostanak bilo kakve reakcije gradskih zvaničnika tokom krize.

„Juče nismo imali nijednog zvaničnika koji je izašao da objasni šta se dešava, ko je odgovoran i kako planiraju da reše problem. Niko nije otišao u Beograd put, niko nije razgovarao sa radnicima. Građani nisu dobili nijednu informaciju“, kaže Simić.

Kada je u pitanju javni prevoz, podseća da su građani svedočili scenama u kojima autobusi nisu mogli da savladaju uzbrdice, dok su snimci pokazivali vozila sa dotrajalim gumama.

„Ne postoje letnje i zimske gume za autobuse – postoji samo zakonski minimum šare od četiri milimetra. Ako toga nema, guma mora da se menja. Očigledno je da su neka vozila bila nebezbedna“, objašnjava Simić.

Smatra da je reč o kolapsu kompletnog sistema, koji je rezultat više od decenije zapuštanja grada i javnih službi. Naglašava da pripreme moraju da počnu pre početka zime, već krajem jeseni, uz jasnu odgovornost gradskog rukovodstva.

„Gradonačelnik mora lično da proveri koliko ima ispravnih vozila, koliko ima sirovina i da to saopšti građanima. Nakon toga mora da razgovara sa Čistoćom, Sekretarijatom za javni prevoz, GSP-om i privatnim prevoznicima. Potrebna je koordinacija, a ne improvizacija“, naglašava Simić.

Dodaje i da je problem u lošoj raspodeli radne snage, gde je, kako tvrdi, previše ljudi u kancelarijama, a premalo na terenu.

„Napravljen je birokratski Frankenštajn u kojem se nagrađuje stranačka poslušnost, dok ljudi koji zaista rade nose najveći teret i rade po 12, 15 ili 24 sata. Ti ljudi su danas na ivici snage. Grad bi mogao da angažuje dodatnu radnu snagu, uključujući studente i nezaposlene, koju će plaćati, kako bi se očistili trotoari i sporedne ulice, ali za to ne postoji politička volja. Gradonačelnik je morao da ima više obraćanja javnosti, da jasno kaže koje su prioritetne ulice, koje pravce treba izbegavati. Umesto toga, nismo imali nijednu zvaničnu informaciju – ni na sajtu grada, ni na društvenim mrežama“, zaključuje Simić.

Sudbina kretanja Beograđana je očigledno na milost i nemilost u rukama Beograd puta i gradske vlasti, a dok je njih iznenadio sneg u januaru, građane verovatno nije iznenadilo (ne)postupanje ovog preduzeća i totalno zanemarivanje ulica glavnog grada. Ne treba očekivati da će narednih godina situacija biti drugačija, ali uvek postoji tračak nade da će se čelnici gradske vlasti, barem zbog sebe, potruditi da Beograd bude malo prohodniji nego juče.