Koje krivično delo je najzastupljenije u Srbiji?

 Taj broj još uvek kaska za “pred-kovid” godinama gde je broj prijavljenih bio iznad devedeset hiljada. Optužnice tužilaštva u prošloj godini obuhvatile su 31.870 osoba, a 27.508 njih je i osuđeno u prošloj godini.

Krađa je u prethodnoj godini bila ubedljivo najzastupljenije krivično delo koje su počinili punoletni građani Srbije, pokazao je izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Prema podacima koje je RZS prikupio od sudova i tužilaštava, policiji i tužilaštvu je 2021. godine prijavljeno ukupno 17.309 osoba zbog sumnje da su počinili krađu, dok je 8.104 građana prijavljeno zbog krivičnog dela teška krađa. U istom periodu za krađu osuđeno je 2.857 građana, a gotovo polovina njih osuđena je na uslovnu kaznu. Na zatvorsku kaznu osuđeno je 838 građana.

Za tešku krađu, krivično delo koje podrazumeva krađu na posebno opasan način, tokom kojeg dolazi do obijanja ili upotrebe oružja u 2021. godini osuđena su 1849 lica.

Što se tiče strukture kazni koje su izreknute prošle godine, malo manje od četvrtine osuđenih (6.368) dobilo je zatvorske kazne. Više od polovine onih koje je prošle godine osudio sud za krivično delo, dobili su uslovne kazne. Izreknute su dve doživotne kazne, dve zatvorske kazne u dužini od 40 godina i njih šest u trajanju između 30 i 40 godina.

Kada su u pitanju najteža dela, prošle godine prijavljeno je 110 ubistava i 89 teških ubistava. Za ubistvo je u istom periodu osuđeno 75 osoba, a za teško ubistvo njih 31. Da je Srbija nasilno društvo pokazuje i podatak da je u prošloj godini za ugrožavanje sigurnosti prijavljeno 2.692 osobe, za nanošenje teških telesnih povreda 831, a lakih 1216 osoba. Posledično je za ova dela i osuđeno dosta ljudi – za ugrožavanje sigurnosti 757, za teške telesne 546, a za lake 636 osoba.

Među najzastupljenijim krivičnim delima nalazi se i nasilje u porodici. Za ovo delo prijavljeno je 5.663 osoba, a osuđeno 2.230. Za ugrožavanje javnog saobraćaja prijavljeno je 7.787 građana, a osuđeno 2.272.

Podaci RZS-a otkrivaju i da je fokus policije u suzbijanju trgovine narkoticima na krajnjim korisnicima. Sudovi su u prošloj godini za krivično delo neovlašćeno držanje narkotika osudili 4.270 osoba, od čega 583 na zatvorske kazne. S druge strane, za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet osuđeno je 847 ljudi. Najveći broj njih, 626 dobilo je zatvorske kazne.