Koje su moguće posledice po Borane zbog dugogodišnje izloženosti arsenu i kadmijumu?

Eko straža nedavno je objavila rezultate pojedinih radnika Ziđina koji su samostalno uradili analize krvi na teške metale, a gde je uvrđeno da su koncentracije olova devet puta veće u odnosu na referentne vrednosti.

Kod pojedinaca, navode, povišene su vrednosti arsena, te i da su neki hospitalizovani u bolnici u Boru.

„Istovremeno, radnici prijavljuju hroničan umor, bol u kostima i mišićima, povraćanje, curenje krvi iz nosa, vrtoglavice i metalni ukus u ustima“, napisali su u objavi.

Kako su naveli iz kompanije Ziđin Koper Srbija, radnici koji su samostalno uradili analize krvi na teške metale u privatnim laboratorijama, „treba da znaju da se referentne vrednosti predstavljaju u dva oblika – za opštu populaciju i profesionalnu izloženost, i te referentne vrednosti se razlikuju“ i da je to objašnjeno u Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama.

Takođe, naglasili su da nijedan od 1.020 radnika ogranka Topionice nije hospitalizovan u borskoj bolnici.

Kako navodi profesorka Jovanović, tokom 2023. godine, prekoračenje dozvoljene koncentracije olova (1 µg/m3) u Boru bilo je samo par dana – ali sa visokom vrednošću (čak 1275 µg/m3 u mernom mestu Jugopretrol), iako bez prekoračenja dozvoljene srednje godišnje koncentracije.

„Tih par dana kao i drugih sa značajnim prekoračenjem granične dnevne vrednosti je svakako dolazilo do akutnog trovanja olovom čak težeg stepena. Međutim, ova situacija se ne može ni posmatrati izolovano, jer su ti radnici i izloženi povišenim koncentracijama i arsena u vazduhu, kao i enormno povećanim koncentacijama PM čestica, koje pored ovih sadrže i mnoštvo drugih štetnih supstanci, što sve implicira daleko goru zdravstvenu situaciju po radnike“, navodi za N1.

Imajući u vidu, dodaje, da je studija Instituta za javno zdravlje otkrila da je zagađenje životne sredine smanjilo očekivani životni vek stanovnika Bora za deset godina, sa značajno većim stopama malignih bolesti – „kada su u pitanju radnici koji su izloženi daleko većim koncentracija štetnih supstanci poput arsena, olova i kadmijuma od stanovništva u tom okrugu, postaje jasno da moraju imati još gore posledice po zdravlje“.

„Može se pretpostaviti da povremene ogromne dnevne koncentracije olova u vazduhu (poput one izmerene od čak 1275 µg/m3 u 2023. godini), po svoj prilici uzrokuju i prolazne visoke koncentracije olova u krvi koje uzrokuju simptome trovanja olovom“, dodaje.

Šta je sa građanima Bora koji spadaju u „opštu populaciju“?

Ako su „po Pravilniku“ referentne vrednosti za profesionalnu izloženost u granicama dozvoljenog, šta je sa opštom populacijom?

Više od 20 godina unazad, srednje godišnje koncentracije arsena u vazduhu, pre svega u česticama PM10, iznad su propisanih ciljnih vrednosti.

O ovome i analizi koju je uradila za RERI (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu), za portal N1 piše profesorka Medicinskog fakulteta u penziji, članica Stručnog saveta NEA (Nacionalne ekološke asocijacije) i pulmološkinja Dragana Jovanović.

Podsećamo, organizacija RERI je u julu ove godine, sa 10 stanovnika Krivelja, Bora i Slatine, podnela krivičnu prijavu protiv Ziđina zbog dugogodišnjeg zagađenja kojem su izloženi usled aktivnosti ove kompanije.

„Treba podsetiti da je u periodu do 2016. godine u topionici bakra u Boru korišćena zastarela tehnologija topljenja koncentrata bakra što je za posledicu imalo zagađenje životne sredine. Dolaskom kompanije Ziđin 2016. godine, povećan je obim prerade koncentrata bakra, a počeli su da se uvoze koncentrati, jer su kapaciteti topionice premašili proizvodnju rude u domaćim rudnicima“, navodi Jovanović u analizi.

Od te 2016. godine, Jovanović navodi da je „evidentno još mnogo veće zagađenje sredine zbog povećanja obima proizvodnje u topionici i rudnicima bakra u okolini Bora gde se koristi flash smelting tehnologija topljenja koncentrata bakra, sa povećanom emisijom otpadnih gasova koji nisu bili obuhvaćeni sistemima za prečišćavanje, sve do maja 2022. godine kada je započeta rekonstrukcija topionice i proširenje kapaciteta“.

„To odražavaju i izmerene visoke koncentracije sumpor-dioksida i arsena u vazduhu, prvog do čak preko 100 puta, a arsena preko 92 puta, kao i sledstvena zagađenja Borske reke, reke Pek i samog tla. Prilikom rekonstrukcije 2022. i 2023. izgrađeni su novi metalurško-hemijski pogoni, čime su visoke koncentracije sumpor-dioksida skoro potpuno eliminisane. Međutim i nakon toga se beleže povišene koncentracija arsena i kadmijuma u PM česticama u vazduhu“, dodaje.

Podsećamo, u septembru 2023. godine, kompanija Ziđin saopštila je da je „rešila jednovekovni problem zagađenja u Boru zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji, postrojenju za odsumporavanje, moćnim filterima, zatvorenom procesu i svemu ostalome što je Boru doneo projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje u Topionici i rafinaciji“.

Koje su posledice izloženosti arsenu?

Profesorka ističe da su čak i najmanje količine neorganskog arsena štetne po ljudski organizam.

U slučaju viših nivoa hronične intoksikacije, izraženi su poremećaji kože, nervnog sistema, respiratorni poremećaji, navodi pulmološkinja i dodaje da, s vremenom, može doći i do oštećenja pamćenja, izražene progresivne periferne neuropatije koje čine ljude invalidima, hipertenzije, dijabetesa i raznih tipova karcinoma, pre svega karcinoma pluća.

Kako navodi, prema Batutovoj studiji koja je urađena na stanovnicima u naseljima blizu kontaminiranih lokaliteta, na lokacijama u blizini topionice bakra u Boru, još za period od 2004. do 2015. godine, utvrđeno je da za sve maligne tumore, sem tumora kože, postoji znatno veći rizik oboljevanja i umiranja, i kod muškaraca i kod žena, naročito za rak pluća.

I nedavne analize posledica povećanih emisija zagađivača PM čestica i njhovih sastojaka poput sumpor dioksida i arsena, potvrdile su da su ovi uslovi zagađenja od 2016. godine nadalje takođe smanjili očekivani životni vek u Boru za 10 godina, sa značajno većim stopama malignih tumora, kako dodaje.

„Povećan rizik oboljevanja od karcinoma kod stanovnika Bora izloženih dugotrajnom udisanju povišenih koncentracija arsena je na nekim mernim mestima drastično povećan u periodu 2019, 2020. i 2021. godine u odnosu na ranije godine“, piše Dragana Jovanović u analizi.

„Neka relativno nedavna istraživanja su dokumentovala povezanost između povišenog nivoa arsena u vodi za piće i neurokognitivnih poremećaja i poremećaja ponašanja kod dece školskog uzrasta.

Kada su u pitanju reproduktivni/razvojni efekti, studije ukazuju da žene koje žive blizu topionica imaju veće stope spontanih abortusa od normalnih, a njihova deca manju telesnu masu od uobičajene pri rođenju.

Dokazano je da progutani neorganski arsen prolazi kroz placentu kod trudnica, izlažući fetus hemikaliji.

Neorganski arsen u veoma visokim dozama je fetotoksičan i izaziva urođene mane“, navodi profesorka u analizi.

Povećana emisija arsena se nastavlja i ove godine

„I nakon rekonstrukcije topionice bakra, na mernom mestu Jugopetrol, koje je na pravcu dominantnog vetra koji iz pravca topionice donosi zagađenje, detektuju se ekstremno visoke koncentracije kancerogenih elemenata među kojima i arsena, poreklom iz topionice bakra“, navodi se u studiji pulmološkinje.

Kako dodaje, očekivanja su bila da nakon rekonstrukcije koja je završena 2023. godine, svi otpadni gasovi iz pogona u topionici bakra budu adekvatno tretirani pre ispuštanja u atmosferu.

„Rezultati merenja koncentracija PM čestica i teških metala, međutim, jasno ukazuju na to da je i nakon rekonstrukcije, problem emisije visokih koncentracija kancerogenih elemenata u PM10 česticama iz topionice bakra i dalje prisutan – emisija povišenih koncentracija arsena je nastavljena i u 2023. i 2024. godini“, ističe.

I podaci iz oktobra pokazuju povećanu emisiju arsena

„Dostupni podaci za oktobar ove godine pokazuju da je prekoračena granična vrednost u 19,3% ispitivanih uzoraka, maksimalna vrednost od 113,7 ng/m3 odnosno skoro 20 puta veća od granične (6 ng/m3) što ukazuju da se nastavlja povećana emisija arsena“, navodi se u analizi profesorke.

„Zbog svega navedenog, a kako nesumnjivo proizilazi iz dostupnih relevantnih studija, zvaničnih podataka koje objavljuju nadležne institucije Republike Srbije, kao i Evropska agencija za zaštitu životne sredine, može se pouzdano zaključiti da su zbog višedecenijskog izlaganja veoma povišenim koncentracijama arsena, na dnevnom i godišnjem nivou, stanovnici Bora izloženi hroničnoj intoksikaciji arsenom sa svim zdravstvenim posledicama koje iz toga proizilaze. Stanovnici Bora su izloženi izrazito povećanom riziku oboljevanja i smrti od niza respiratornih, neuroloških, malignih i drugih hroničnih oboljenja, posebno riziku obolevanja i umiranja od karcinoma pluća“, ističe Jovanović.

Problem povećane emisije kadmijuma od 2023. godine

Kako se u analizi profesorke navodi, u 2022. godini, prema rezultatima merenja, nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti kadmijuma u Boru.

Međutim, od aprila 2023. godine, kada je završena rekonstrukcija, pa do kraja godine, beleže se rastuće povišene koncentracije kadmijuma u PM10 česticama svakog meseca u mernoj stanici Jugopetrol, ali i u drugim mernim stanicama do kraja 2023. godine, a maksimalne vrednosti koncentracije kadmijuma su bile izmerene na mernoj stanici Jugopetrol koje prevazilaze ciljnu vrednost čak 29 puta u oktobru 2023. godine, kako se navodi.

„Prekoračenje vrednosti koncentracije kadmijuma u PM10 česticama se potom nastavlja još značajno intenzivnije tokom 2024. godine, kada se svih meseci registruju prekoračenja na dvema mernim stanicama (Jugopetrol i Gradski park), a više meseci i na drugim mernim stanicama sa izuzetkom samo jedne. Maksimalne izmerene vrednosti su upadljivo veće npr. u mernoj stanici Jugopetrol u 2024. nego u 2023. godini, vrednosti čak i 57 puta veće u odnosu na ciljnu graničnu vrednost“, navodi u analizi.

Kadmijum se u organizmu zadržava godinama

Posledice udisanja povećanih koncentracija kadmijuma mogu biti veoma ozbiljne po zdravlje stanovnika Bora.

Udisanje kadmijuma je sporedna komponenta ukupne izloženosti – on se taloži u zemljištu i, samim tim, indirektno doprinosi unosu kadmijuma hranom.

„Nakon udisanja, samo 20 odsto kadmijuma se zadržava u telu, uglavnom u bubrezima. Apsorbovani kadmijum se izlučuje veoma sporo, zadržava se u organizmu godinama, a ta bioakumulacija je posledica činjenice da kadmijum ima poluživot od 7-30 godina“, navodi profesorka Jovanović.

Takođe, cigarete su dodatno značajan izvor izloženosti kadmijumu za pušačku populaciju, pošto listovi duvana prirodno akumuliraju velike količine.

„Dokazano je da kadmijum izaziva nefropatije sa ireverzibilnim težim oštećenjima bubrega, bolesti kostiju, reproduktivne, kao i genetske poremećaje od kojih neki vode razvoju malignih bolesti. Postoje jasni dokazi da je povećan rizik od raka pluća kod radnika izloženih kadmijumu, a i smrtnost je značajno veća“, dodaje ona.