Domaćinstva iz familije Jelići u selu Debelji poslednji su kolibari u novovaroškom kraju. Ljudi sa dva staništa, zimi u zavetrini zaseoka Zvijerci, a od Đurđevdana do Mitrovdana iznad sela, pored Vrlog dola. I sve moraju da imaju duplo: kuće, šporete, nameštaj, štale, ambare…
– Kad pođemo kolibama sada jedino ponesemo koji sud, a ranije smo selili deo stvari i nameštaja – priča 72-godišnji Miroslav Mile Jelić. „Ako imaš jednu kravu, moraš se leti seliti, jer ovde u Vrlom dolu, Polju, Klađu i Ravnicama su nam njive, u Vrovima i na Vučijoj ravni paša. Dole, kod kuća teskoba, a kod koliba širina, puca pogled, puno srce, još kad godina ponese… „
Pošto i ovde, kao u čitavom Starom Vlahu, pašnjaci i seoske utrina uzmiču pred klekama i smrčama, stočari su gotovo odustali od gajenja ovaca. Ipak, ostaju njive i livade belokamenice, sa kojih je na glasu beli mrs. Kravlji sir i kajmak „kupe se“, kako to planinke kažu, na stari način, po receptu prabaka, a jedina novina je ambalaža i posude u kojima ih nude kupcima.
– Voda nam je najveći problem. Nekada smo je donosili u bucama, na samaru konja, pa dok se okreneš – ono je nestane. Imamo i vodovod, ali je nejak izvor za petnaestak domaćinstava, pa cisternama dovozimo vodu – priča domaćica Vida Jelić.
Meštani se dovijaju da napoje stoku iz rezervoara i lokvi, najčešće pored puta, u kojima ilovača zadržava kišnicu. Sve je to, kažu, „za nevolju“ i kad okrene suovica često pogledaju u nebo. Sve nade polažu u obećanje opštine da će u sela dovesti Trudovačku reku, da pogasi žeđ i olakša život.
Na mestu „kod kruške“, gde je, po predanju, zadruga Jelića podigla prvu kolibu po doseljenju iz Lijeve Rijeke u Crnoj Gori, pre oko 180 godina, sve je manje drvenih koliba i mlekara. Domaćini koji imaju više čeljadi i ruku za poljske poslove, grade objekte od blokova i cigle, proširuju štale, a nekoliko ih se odlučilo, kao braća Mićo i Milojko Trtović ili Vlade Jelić da kod koliba ostanu cele godine.
– Bliža je paša, a i ravnije je zemljište, pogodnije za obradu. Dole, kod kuća voće i povrće ubija tonja, a ovde uspevaju šljive „derosavke, „čačanke rodna i lepotica“, raj je za pčelare, – objašnjava Vlade odluku da ostane na letnjem staništu predaka i u zimskim mesecima. Zahvaljujući mehanizaciji kojom raspolažu, grupa mlađih kolibara proletos je zasukala rukave i na dva kraka puta izvezla 70 traktorskih prikolica tampona, krpeći rupe i potkivajući kolovoz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
