U nedelju, 22. septembra, u Nemačkoj se održavaju savezni izbori, a prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, još je neizvesno ko će imati većinu u Bundestagu i formirati novu vladu. Aktuelna kancelarka Angela Merkel uživa imidž najpopularnije političarke, ali to joj ne garantuje opstanak na toj poziciji i treći mandat za redom.
Vladajuću koaliciju trenutno čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Merkelove, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i liberali. Upravo bi Liberalno demokratska partija (FDP) mogla da „zagorča život” kancelarki Merkel, jer ankete pokazuju da postoji mogućnost da ova stranka ne pređe cenzus od pet odsto. Takođe, postoji šansa da konzervativna partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja se protivi zajedničkoj evropskoj valuti, uđe u parlament, što opet predstavlja problem Merkelovoj.
Anketa instituta Insa pokazuje da CDU/CSU ima simpatije 38 odsto birača, a liberali šest odsto. Opozicione stranke pak zajedno mogu da računaju sa 45 odsto glasova – Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 28, Zeleni sa osam i Levica sa devet odsto glasova. No, ukoliko bi, kako joj anketa predviđa, AfD ušla u Bundestag, jedina moguća vlada bila bi koalicija konzervativaca i socijaldemokrata, takozvana velika koalicija.
Iako bi većina nemačkih građana želela da vidi „veliku koaliciju” na čelu države, Merkelova i njen protivkandidat socijaldemokrata Per Štajnbrik, tvrde da neće biti partnerstva. Ipak, socijaldemokrate i Zeleni ne bi mogli da osvoje većinu u parlamentu, te im je potrebna podrška levice, a tu saradnju izričito odbacuju. Inače, CDU i socijaldemokrate činili su veliku koaliciju dva puta, od 1966. do 1969. i od 2005. do 2009. godine.
Prošle nedelje održani su izbori u najvećoj i najbogatijoj pokrajini Nemačke Bavarskoj, a mnogi eksperti su na te rezultate gledali kao na poslednji test nemačkih partija pred savezno glasanje. Najbliži saveznik nemačke kancelarke CSU osvojila je apsolutnu većinu glasova (49 odsto), pa će narednih pet godina u pokrajinskom parlamentu imati 101 od 180 mesta, dok liberali nisu prešli cenzus, pošto su osvojili samo tri odsto glasova.
Sagovornici Danasa iz nemačkog Bundestaga nedavno su istakli da predizborna kampanja nije bila prljava. Interesantno je da je Merkelova, koju mnogi smatraju najmoćnijom ženom sveta, nikada nije zaigrala na kartu žene-političara, kao što nije činila ni nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer. Međutim, tokom ove kampanje ona je u nekoliko navrata otkrivala privatne detalje. Po anketama, Merkelova je daleko ispred Štajnbrika – i kod žena i kod muškaraca. Ipak, protivnici je optužuju da izbegava delikatna pitanja kao što su eventualno učešće Nemačke u intervenciji u Siriji ili smanjenje grčkog duga.
S druge strane, iako je u kampanju krenuo sa nekoliko ispada, poput izjave da je kancelarska plata mala, Štajnbrik je pred kraj kampanje uspeo da popravi imidž u Nemačkoj, posebno kroz TV duel sa Merkelovom. Štajnbrik se politikom bavi više od četiri decenije, a kao ministar finansija usmeravao je Nemačku u borbi sa finansijskom krizom iz 2008.
Najnovija istraživanja pokazuju da se trećina birača u poslednjem trenutku, mnogi na sam dan izbora, odlučuju za koju će stranku glasati. Pored toga, studije instituta Infratest Dimap je posle izbora 2009. pokazala da 30 odsto birača glasa promenljivo.
Šta kaže Helmut Šmit
„Potrebna je vlada koja je predvođena, a ne koja se vrti u krug kao što se događalo tokom protekle četiri godine“, rekao je Štajnbrik tokom televizijske debate sa kancelarkom Merkel i poručio: „Ne dopustite da vas uljuljkuju“. Prema rečima njegovog mentora, bivšeg zapadnonemačkog kancelara Helmuta Šmita, Štajnbrik ima ono što je potrebno za pobedu na izborima i vođenje države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
