Korak ka bankarskoj uniji

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao da će mehanizam na čijem će čelu biti Evropska centralna banka (ECB) imati ovlašćenje da interveniše u svim bankama u evrozoni. Herman van Rompej, prvi čovek Evropskog saveta, objasnio je nakon samita da je reč o „jedinstvenom mehanizmu supervizije (SSM), čiji će zadatak biti da spreči pojavu bankarskih rizika, kao i da se oni rašire na druge banke u evrozoni“. „Čim je postignut dogovor, SSM će početi da deluje tokom 2013“, rekao je Rompej.

Dogovor lidera EU oličava kompromis između Francuske i Nemačke koje prethodno nisu mogle da se slože oko broja banaka koje će biti predmet nadzora ECB i kada će mehanizam stupiti na snagu. Trenutak kada će inicijativa biti sprovedena u delo veoma je važan, naglašavaju stručnjaci, jer tek kada telo za nadzor bude potpuno operativno, keš iz spasilačkog fonda evrozone će moći direktno da se ubaci u banke koje loše posluju. Francuska i Evropska komisija su htele da zajednička supervizija banaka kojom bi rukovodila ECB stupi na snagu u januaru 2013, ali je nemačka kancelarka Angela Merkel naglasila da budžetska disciplina na nacionalnom nivou treba da bude prioritet.

Nemačka se takođe nije slagala sa Evropskom komisijom u vezi sa opsegom delovanja potencijalne supervizije ECB. Prema nacrtu plana, svih 6.000 banaka u evrozoni će biti predmet supervizije, ali je Berlin hteo da ovlašćenje nadzornog tela bude ograničeno samo na najveće „sistemske“ banke. Zahvaljujući novim ovlašćenjima, koja se tiču nadzora, ECB će moći da spreči sistematski opasno nagomilavanje duga u bilansu stanja banaka. A čim zakonski okvir stupi na snagu, novi trajni spasilački fond, Mehanizam za evropsku stabilnost (ESM), moći će da direktno dokapitalizuje banke, a da pritom ne povećava dug države o kojoj je reč.