Nemačka je napravila korak bliže ka ukidanju obaveznog služenja vojnog roka s obzirom na to da su lideri vladajuće konzervativne koalicije saglasni da je potrebno zamrznuti uredbu o regrutaciji uvedenu pre pola veka u cilju sprečavanja oružanih snaga da ponovo „postanu država u državi“, kao što je to bio slučaj u Drugom svetskom ratu.
Saopštenje vladajuće Hrišćansko-demokratske unije i njene sestrinske partije, Hrišćansko-socijalne unije, doživljava se kao pobeda ministra odbrane Karla Teodora Gutenberga, koji je prošlog meseca predložio takvu meru, što bi trebalo da predstavlja jedan od segmenata najopsežnije rekonstrukcije vojske u toj državi od hladnog rata.
Gutenberg se takođe zalaže za smanjenje obima oružanih snaga, za unapređenje komandne strukture kako bi armija postala dinamičnija, te za uvođenje profesionalne vojske, što predstavlja zaokret u odnosu na praksu koja je primenjivana u proteklih pet decenija. Naime, Zapadna Nemačka je posle Drugog svetskog rata obnovila vojsku i uvela princip regrutacije, što je trebalo da predstavlja odraz raskida sa militarističkom prošlošću te države i ostvarenje plana o „građanima u uniformi“, koji je podrazumevao da vojska treba da bude blisko povezana sa društvom i odana civilnim liderima.
Nemačka kancelarka i liderka hrišćanskih demokrata Angela Merkel kazala je da je njena stranka prihvatila plan o zamrzavanju regrutacije, ali da smatra da takva odredba treba da bude zadržana u Ustavu. Istovremeno, vladajuće stranke nagovestile su da će podržati i druge segmente Gutenbergovog plana o rekonstrukciji oružanih snaga. Mada još nije postignut dogovor o konkretnim ciframa, poznavaoci prilika očekuju da broj vojnika neće prelaziti 163.000, što je za 87.000 manje u poređenju sa trenutnim stanjem. Prema Gutenbergovom mišljenju, na taj način vlada bi uštedela nekoliko milijardi evra, što je naročito značajno u trenutku kada je „stezanje kaiša“ veoma popularna mera. S druge strane, ima i onih koji smatraju da takav plan nije u skladu sa težnjama Alijanse i Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
