21th CENTURY MUP
Dačić: On će meni: Robert de Niro!
I – poče veliko spremanje. Divac skinuo zavese, oprao ih u četiri vode, uštirkao ručno, ispeglao, sad čeka da specijalci završe pa da ih kači. A onda prelazi na plafonjere i štukaturu. Pepeljuga Fila opasan keceljom sa Milim Likom – usisava. Specijalna antiteroristička jedinica vodenim topovima pere prozore i sitnu bižuteriju – drage uspomene s vašara u Žitorađi. Interventna brigada se odmorila pa prionula na posao: oni iz udarnog kordona se dohvatili portviša, rezerva pajalica. Žandarmerija veselo trlja patos novim ribaćim četkama i složno peva: trlj-trlj, trlj-trlj…
Na mobu došao i Andrija Drašković, on uzeo da hobluje u samoodbrani – ni jedne jedine mrlje iza njega. Joca Amsterdam malo zakasnio, zadržao se neplanirano u Spačvi.
Dačić cele noći nije trenuo – oprao šustikle varikinom što mu preostala, a, čim je svanulo, otišao kod šnajdera na probu. Još juče je kupio dva ara štofa i cuger za novo odelo. Čist lister!
Sutradan – sve spremno.
Mešoviti saobraćajni hor i dupli muški oktet pozornika postrojili se levo i desno, u špalir. Kamion s peskom iza njih. Gore, na balkonu, helikopter, Dizi Gilespi k.g. i još pet Dragačevaca s fanfarama. Divac, u narodnoj nošnji, ukipio se s poslužavnikom na kojem su hleb i so. Do njega je Toma Fila sa šajkačom – on stegao kitu cveća i ikonu svetog Đorđa.
Dačić: Je l’ stiže taj… Kako mu ono beše ime?
Divac: Reif Fajns… Eno ga.
Dačić: Koji?
Divac: Onaj ćelavi u farmerkama i jakni, sa šalom… Onaj što prti ruksak na leđima…
Dačić: Ruksak? Šta će mu ruksak, zar nema koferče?
UNITED ARTISTS
Ljajić: Stiže onaj aški gnjavator. Ajmo opet na posao. Idemo, glumci! Življe, življe!
Klaper: Klapa! Serija „Nevidljivi čovek“, epizoda „Vodeni zeka“, dvestaosamnaesti put!
Režiser: Kamera – ide! Ton – ide! Akcija!
I poče, mila majko. Razleteše se nindže – ko u vodaru, ko u objekat. Treći vod forsira bunar, brekću pontoni. Specijalci iz četvrtog osvajaju pušnicu iz koje se viju sumnjivi dimni signali. Motorizovani bataljon nikako da se parkira u avliji. Helikopteri kruže iznad rasadnika. Čovek-žaba zaplenio flašu vode, lab-analitičar je pomno ispituje – grgolji li grgolji. Ostali forenzičari pronašli lovački šešir, dubak, pečeno pile i foto album. Jedan nindža – Leonardo – sam samcit savladao vodenog zeku, a drugi – Rafaelo – zekinog taju. Preostali glumci i statisti trčkaraju tamo-ovamo, slikaju se za uspomenu, čekaju pauzu i dnevnice.
Režiser: Stop! Stop! Stop! Kupljeno! Masovka ko bombona! Ja mislim da je ovo dovoljno.
Ljajić: Puna kapa! U postprodukciji dodaj muziku – nek bude Oda radosti, umontiraj riku vodenog zeke i nešto iz ovog kraja. Uostalom, znaš većšta treba…
Režiser: Znam, kao obično…
Ljajić: Dobro, gde je sad taj Bramerc?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
