Iznuđeno rešenje ili marketinški trik: Zašto je kovid bolnica u Batajnici prenamenjena u Centar za palijativno zbrinjavanje?

Ovu informaciju je preneo RTS, kao i da će u Centar biti upućivani oni pacijenti za koje to proceni konzilijum UKC Srbije, ali na sajtu Ministarstva zdravlja i UKC Srbije toga nema.

Iako je kovid bolnica u Batajnici izgrađena na 14.000 kvadrata tokom pandemije i u koju je uloženo oko 42 miliona evra imala 900 postelja, za palijativnu negu su za početak, kako kažu, spremili 50.

Međutim, kako će funkcionisati i po kojoj proceduri će pacijenti moći tamo da se zbrinu, kao i ko će ubuduće ovom bolnicom rukovoditi nakon nedavno smenjene dr Tatjane Ažić Vukičević, do zaključenja ovog teksta iz UKC Srbije nismo dobili odgovore.

Prema rečima sagovornika Danasa, otvaranje Centra za palijativno zbrinjavanje je samo pokušaj pravdanja promašene investicije, marketinški trik gde se zdravstveni sistem ponovo zloupotrebljava u političke svrhe.

Podestimo, pre devet meseci ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će kovid bolnica u Batajnici u narednim nedeljama postati centar za dijalizu za ceo Beograd, kao i da će se u okviru nje pacijentima pružati palijativna nega. Tada je rekao i da će se dve operacione sale u toj bolnici koristiti kako bi se smanjile liste čekanja. Sada, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Ivana Stašević Karličić kaže za RTS da je Ministarstvo zdravlja prepoznalo palijativu kao put da da najugroženijim, najosetljivijim grupama pacijenata ono što zdravstveni sistem sada može.

“Centar za palijativno zbrinjavanje je važan korak ka izgradnji dostupnijeg, humanijeg i dostojanstvenijeg zdravstvenog sistema. Želimo da palijativna nega više ne bude samo pravo ili privilegija, već novi standard boljeg zdravstvenog sistema”, rekla je Stašević Karličić i dodala da je centar namenjen kardiološkim, pulmološkim, teško obolelim pacijentima i u terminalnim fazama neizlečivih bolesti.

“Pacijentima će se kupirati teški simptomi, popravljati kvalitet života, davati psiho-socijalna podrška i sveobuhvatna druga podrška njihovim porodicama. Oni će moći da borave dve nedelje, to je stručni standard i to će biti ispoštovano. Ono što je važno jeste da pacijenti nakon toga nastave da žive kvalitetnije u zajednici”, navela je Stašević Karličić.

Zamenica direktora UKC Srbije Aleksandra Pavlović-Marković ocenila je da “Batajnica, simbol pobede zdravstvenog sistema nad pandemijom kovida, sada postaje i centar nade i humanosti”, te da se otvaranjem ovog centra u okviru Klinike za pulmologiju zatvara krug sveobuhvatne zdravstvene zaštite – od dijagnostike do palijativne nege.

Ona tvrdi da će o pacijentima brinuti multidisciplinarni tim sačinjen od lekara različitih specijalnosti, najviše internista, zatim fizijatara, medicinskih sestara, fizioterapeuta, kao i socijalnih radnika i psihologa, a ukoliko bude potrebe, u zavisnosti od stanja pacijenata konsultovaće se sve oblasti medicine.

Kako su mediji ranije pisali, lekari i drugi zdravstveni radnici nisu dobrovoljno hteli premeštaj u Batajnicu, te će direktori klinika slati osoblje koje će se, najverovatnije smenjivati na 30 do 60 dana.

Panić: Diskutabilne izjave nadležnih

Anesteziolog i član Zbora zdravstvenih radnika Srbije Rade Panić ocenjuje za Danas da su ovakve izjave nadležnih o palijativnom zbrinjavanju vrlo diskutabile, kao i da se ponovo zdravstveni sistem i njegovi kapaciteti zloupotrebljavaju u političke svrhe.

“Palijativna nega je predviđena zakonom odavno (2005.). Podrazumeva da teško oboleli pacijenti sa lošom prognozom budu adekvatno zbrinuti. Prvenstveno se tu misli na terapiju bola, gde je neophodan anesteziolog. Zatim, obuku porodice i rodbine da se o takvom pacijentu brinu i da ga adekvatno neguju, a ne da se njima pruža psihološka pomoć, za to su nadležne druge ustanove. Svakako je psiholog potreban, ali za rad sa teško obolelim pacijentima. Porodica ili negovatelji se obučavaju i za ordiniranje lekova protiv bolova koji mogu imati ozbiljna neželjena dejstva u slučaju predoziranja”, navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li bi palijativna nega mogla da zaživi u državnom zdravstvu, s obzirom na nedostatak zdravstvenog kadra, dr Panić navodi da na 10 takvih pacijenata ide jedan lekar i 30 sestara, a ostali su konsultanti i angažovani zavisno od specifičnih potreba pacijenata.

“Posebno je čudno i protivno propisima da palijativno zbrinjavanje bude pri Klinici za pulmologiju. Nisu to samo plućni pacijenti, pa da bude palijativa pri toj klinici. S obzirom da se angažuju i mnogi sa fizikalne medicine biće problem, jer nam i specijalizovane ustanove za fizikalnu medicinu imaju manjak osoblja. Ukratko, zaključak je da se sistem zdravstvene zaštite i njegovi kapaciteti opet zloupotrebljavaju u političke svrhe, ovaj put u kampanji za vanredne parlamentarne izbore koji će po dešavanjima, pa i ovom o kome pišemo, biti ubrzo. Oktobar se smeši”, kaže Rade Panić.

Radovanović: Šminkanje mrtvaca vodenim bojicama na kiši

Zoran Radovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, smatra da je otvaranje palijativnog centra iznuđeno rešenje, koje ima za cilj pokušaj pravdanja jedne promašene investicije sa maničnim gomilanjem nepotrebnih respiratora.

“Još nacionalna strategija 2009. obavezala je vlasti, između ostalog, na formiranje 30 specijalizovanih jedinica za produženi tretman. Centar za 50 kreveta sa boravkom do dve nedelje je šminkanje mrtvaca vodenim bojicama na kiši. Tvrdnja da je “Batajnica simbol pobede zdravstvenog sistema nad pandemijom kovida” surov je cinizam kada se zna kako se Srbija u globalnim razmerama sa katastrofalnim ožiljcima izvukla iz te pandemije””, naglašava Radovanović.

Plavšić: Ko će raditi u toj bolnici?

Pulmološkinja Slavica Plavšić kaže za Danas da bi najava otvaranja palijativnog centra bila najbolja moguća vest za zdravstvo u Srbiji, za pacijente koji se nalaze u terminalnoj fazi malgne bolesti kao i njihove porodice, kada bi bila istinita i kada bi se radilo sve po zakonu.

“Ali nam je dobro poznato koliko puta smo prevareni od državnog rukovodstva, koliko laži i spinovanja slušamo svakoga dana, tako da smo prestali da im verujemo u bilo šta što obećaju. Iza svega odmah vidimo još jednu marketinšku predstavu, još jedno slikanje za televizije i hvalisanje predsednika države neverovatnim uspesima koji se postižu u svim sferama života, još jednu mogućnost za „pranje“ para, a u realnom životu istina je potpuno drugačija”, naglašava naša sagovornica.

Ona podseća da je, od juna 2023. godine, kada je u toj bolnici otpušten poslednji pacijent bilo raznih obećanja i planova, te da smo mogli da vidimo zgradu koja je zarasla u korov, sa razbijenim prozorima i oštećenom fasadom.

“Kakva je situacija unutra? Da li je ostala sva savremena oprema kupljena za kovid bolnicu i u kakvom je stanju? Da li je ispravan skener, rendgen aparati? I ono najbitnije i najproblematičnije: ko će raditi u toj bolnici za palijativnu negu? Poznato je da postoji ogroman deficit lekara svih profila, a još više medicinskih sestara i tehničara. Svi oni bi trebalo da prođu obuku za lečenje i negu najteže obolelih pacijenata, kako bi na najbolji mogući način pomogli pacijentima u terminalnim fazama bolesti. To nije nimalo jednostavno i zahteva stručnost, posvećenost, empatičnost prema pacijentima i njihovim porodicama. Zahteva multidisciplinarni pristup, zahteva perfektno poznavanje terapije bola, terapije gušenja, pravila parenteralne ishrane, prevenciju i tretman dekubitusa i još mnogo toga. Jako malo zdravstvenih radnika ima dovoljno znanja i iskustva sa navedenom i drugom problematikom i mnogi od njih ga koriste za rad u svojim privatnim ordinacijama ili na terenu, takođe u privatnoj režiji”, ističe Plavšić.

Sagovornica Danasa naglašava da je prekratko 15 dana, koliko je predviđeno da pacijenti tamo provedu, da bi se „osposobili“ za dalje lečenje i rehabilitaciju. Upitno je, dodaje ona, i ko će imati “privilegiju” da stigne do tog konzilijuma i ispuni kriterijume, kao i da li će biti “odrađivanja” ako se na rad u tu bolnicu ide po “direktivi” ili po kazni.

Sav teret na porodicama i Službi za kućnu negu

Dr Plavšić pita i šta je sa ostalih 850 kreveta u toj bolnici, jer pacijenata kojima je potrebno palijativno lečenje je premnogo i svakog dana sve više.

“Palijativna nega u Srbiji za sada gotovo da ne postoji. U razvijenim zemljama postoji oko 30 godina. Sada je sav teret lečenja i nege takvih pacijenata na Službama za kućnu negu i terapiju i na porodicama. Koliko je sve to teško, znaju mnoge porodice koje prolaze ili su prošle kroz to. Uz sve prateće probleme, potrebno je i jako mnogo para za lečenje i negu ovih pacijenata u kućnim uslovima. Ali, da ne „mračim“ suviše. Uskoro ćemo videti prve rezultate i čuti prva iskustva. Jako bih volela da ne budem u pravu i da ćemo konačno dobiti prvu pravu bolnicu za palijativnu negu u Srbiji”, zaključuje Plavšić.