Ukoliko bi se Milanče Točaković sa svog imanja u selu Golubinje kod Majdanpeka uspeo na prste, mogao bi da vidi hidroelektranu Đerdap, energetski ponos nekadašnje SFRJ. Ipak, svetlo nikada nije zasijalo u njegovom domu, ali ni u šest drugih koji su preostali u komšiluku, u zaseoku poznatijem kao Strnjak.
Ukoliko bi se Milanče Točaković sa svog imanja u selu Golubinje kod Majdanpeka uspeo na prste, mogao bi da vidi hidroelektranu Đerdap, energetski ponos nekadašnje SFRJ. Ipak, svetlo nikada nije zasijalo u njegovom domu, ali ni u šest drugih koji su preostali u komšiluku, u zaseoku poznatijem kao Strnjak. Milančetova kćerka pohađa drugi razred osnovne škole i uz lojanicu savladava gradivo. Televizijski program se gleda porodično samo kada akumulator napuni ćelije, a supruga odeću i posteljinu pere u koritu. Veš mašina, frižider, ili zamrzivač nisu preneseni preko praga kuće, a dok se nije pojavio mobilni telefon, da bi uspostavio kontakt s prijateljima ili rodbinom morao je da silazi u selo.
– Dete mi raste kao u 19. veku i ne znam kako da je ubedim da joj je potrebna škola. Prijatelji su nam obećali kompjuter, ali ne znam šta bi taj uređaj radio na radnom stolu – nervozno priča Milanče.
Selo Golubinje smešteno je na tridesetak kilometara od hidroelektrane Đerdap 1, izgrađene daleke 1971. godine u saradnji sa susednom Rumunijom. Na naslovnoj strani Internet sajta ovog preduzeća iz sastava Elektroprivrede Srbije piše da su s prosečnom godišnjom proizvodnjom od 5,65 milijardi kilovat-sati električne energije najveći proizvođač struje u jugoistočnoj Evropi. U Golubinju od toga imaju slabe vajde. – Ugrožena mi je egzistencija, a zdravlje je na izmaku. Od muke sam oboleo, pretrpeo dve operacije jetre, a lekove koje uzimam i koji bi trebalo da se čuvaju u frižideru stavio sam u podrum gde je koliko-toliko sveže – priča Milanče. Ljutito konstatuje da je u blizini Golubinja niklo vikend naselje u kojem su parajlije izgradile vikendice. Za njih je struja obezbeđena.
– Sećam se da je moj otac učestvovao u akcijama postavljanja bandera kojima je struja sprovedena u selo, učestvovao je u samodoprinosu, a kada je trebalo struja da dođe do nas, stalo se. Ne želim da prodam zemljište jer su na njemu odrasla četiti pokolenja Točakovića – kaže Milanče i drhtavim rukama pokazuje izbledele papire urbanističke dozvole. Obraćali su se meštani ovog zaseoka Narodnoj kancelariji predsednika Republike, Odboru za ljudska prava u Majdanpeku. Nakupili kilograme papira i iscrpili sve institucije u koje su verovali da će im pomoći.
– Godinama je Đerdap plaćao visoku rentu zbog potapanja zemljišta u toku izgradnje akumulacije, ali mrva od toga nije preusmerena u rešavanje egzistencijalnih problema – kaže Milanče.
Direktor majdanpečke Elektrodistribucije Živorad Golubović kaže da je za uvođenje struje u ovom naselju potrebno 8,9 miliona dinara. Budući da ova firma nema u planu investiciju u oblasti elektrifikacije ove oblasti, mogli bi da pomognu samo kroz radove koji u projektu učestvuju sa oko 30 odsto. Nekadašnji direktor Elektrodistribucije Radomir Stanimirović, koji je žiteljima ovog zaseoka tri decenije objašnjavao da firma nema novca za elektrifikaciju, davno je otišao u penziju. Meštani Strnjaka strahuju da će u penziju bez struje ispratiti i Živorada Golubovića.
Saša Trifunović,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
