Krampom vratili reku

Iako je, posle duže suše, reka utanjila, jaz na mestu zvanom Gornja vodenica, ne može da primi svu vodu, pa je prokopan manji kanal pored ponora, kojim u meandre korita otiče višak vode. Meštani sela pod Javorom kažu da su oba ova rešenja privremena i da će sa prvim većim kišama reka krenuti prema ponoru. Zato i traže spas za desnu pritoku Zlatarskog jezera, koja je u donjem toku u specijalnom rezervatu prirode „Uvac”.

– Čim meštani pokose livade u polju oko reke, započećemo radove da se trajno spreči poniranje, ističe Ljubiša Nedović, direktor KP “3. septembar”. Ima predloga da se reka cevima sprovede, ali sam pre za prokopavanje kanala i podizanje zida pored ponora. Nastavlja se čudna igra prirode: reka koja kupi vodu sa visova Javora, Korićanskog vrela i Kalipolja u selu Ljepojevići, nestala je u koritu, na istom mestu, na oko kilometar od izvora iz pećine Durulja u Bukoviku, kao u noći između 8. i 9. jula prošle godine. Pobegulja je ostavila žedna sela i zabrinula meštane.

– Otvor u koritu je metar i po, kaže Neđo Marinović, penzioner vikendaš iz Bukovika. „Strepeli smo da će pobeći, jer je zimus i proletos uvirala, potvrdilo je to okretanje slamki koje smo bacali na starom ponoru.U vreme većeg dotoka Vrševine ponor nije mogao da primi svu vodu, ali je suša popila deo reke“, dodaje.

Prošlog leta ponornica je za 15 dana tri puta nestajala pod zemljom. Posle zatrpavanja bezdana uz pomoć mehanizacije, reka je drugi zatvorila posle većih kiša i odrona zemlje i šljunka u korito. Treći put je otvor zatrpavan ilovačom i kamenjem, pa je „javorska lepotica” nastavila tok prema Zlatarskom jezeru.

Bagerom je prošlog leta započelo čišćenje vodeničkog jaza, ali ne od vodenice prema bentu, kako su to radili stari vodeničari. Bilo je i sporova sa vlasnicima imanja iz zaseoka Marinovići, a pojedinci su od opštine tražili i velike naknade za prolazak mašina, ne mareći za muke meštana iz zaseoka prema ušću reke.

– Godinu dana smo čekali da opština i stručnjaci nađu trajno rešenje za sanaciju ponora, ogorčen je poljoprivrednik Milorad Luković iz Božetića. „U jeku poljskih radova moramo cisternama da dogonimo vodu za pojenje stoke, a najgore je što traktorima ne može da se priđe jezeru“, žali se Luković.

Predsednik opštine Nova Varoš Slaviša Purić kaže da je istog jutra, čim je saznao da Vrševina ponovo ponire, na teren uputio dvojicu inženjera iz Direkcije za izgradnju i Komunalnog preduzeća. „Neophodno je da se trajno spreči poniranje Vrševine, naglašava Purić. “ To opština sa skromnim budžetom ne može da uradi, jer je prošle godine samo za ispitivanje kraškog terena, prema ponudi Rudarsko-geološkog fakulteta, trebalo 1,2 dinara. Zatražili smo pomoć Direkcije za vode i „Srbijavoda“, kaže predsednik novovaroške opštine.